Позориште

Кад се из збирке „Таеде де ГНетанаге“, што је изишла у две свеске, узму само они комади, што их је царица писала, и кад бе у свези прочитају, да би се могла добити слика 0 крунисаној списатељици позоришној, мора се признати, да. је царица имала свежа, природна хумора, да је лако изводила пријатне дијалоге и познавала, позориште, тако, да би се можда по гдекоји

проверб царичин могао и данас употребити за кратку забаву на позорници. Нама су позната до шест драматеких дела царичиних, и то пет проверба и. један призор из историје, а ово последње — нешто, што се не да одредити — назива списатељица додатак „Занз ођветуаноп Фапсппе твоје да беде,“

„Данаоп де БћаКезреаге“ уз

(Наставиће се.)

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

Скупштина „друштва за српско народно позориште“ била је 29. марта о. г. Ту скупштину отворио је начеоник друштвени др, Михаило Полит-Десанчић овим говором:

„Славна скушштино! У озбиљним временима, у којима живимо, у великом искушењу, у ком се читав народ српски наласи, према очајним материјалним околностима, које народ наш притискују — не можемо захтевати великог саучешћа за позориште. Морамо жалити, али можемо себи разјаснити, да је саучешће за народно позориште тако пало, да се скупштина заказана 7. (19.) новембра п. г. због недовољног броја чланова није могла ни држати.

Да је народно позориште једино само ради уживања и појезије ту — то у овим озбиљним, тешким временима, не би се дало оправдати, да од народа нових жртава за издржавање његово захтевамо. Али у народа, као што је српски, народно позориште има неку још узвишенију цел. Народно позориште ваља да буди и подржава свест српску, да у млађаном народу усађује оне племените осећаје, који облаторођују и тип цивилизације дају једном народу, па баш таким племенитих осећајима ваља народно позориште да буди љубав и пожртвовање за народ. То велико средство

|

из руку испустити, значило би из руку испустити велико будило народне свести, образованости и цивилизаторног напретка. да то баш у критичним временима ваља то средство и са пајвећим напрезањем у рукама одржати.

Но питање је: да ли нису напрезања око народног позоришта своју границу прешла 2

Да се наше народно позориште у врло рђавим материјалним околностима налази, то сте мотли из мог последњег, преклањеског извештаја разумети. У преклањској скупштини предложио је управни одбор средство, од ког «е извесном успеху надао, успеху, да ће се народно позориште моћи као што ваља одржати. (Ово средство било је: разрез на српске црквене општине. Скупштина, преклањска усвојила је тај предлог управног одбора и услед тога разаслано је 362 позива на. о1штине :а прилатање, и 132 позива на поједине родољубе, да се заузму за скупљање прилога, Учињен је био разрез и на поједина друштва, Но на све те позиве могло се одазвати врло мало општина, и то само оне изван Угарске, јер је кр. угарско министарство просвете забранило прквеним општинама прилатати на српско народно по-

зориште. (Наставиће се.)

ривера Први

ПОЗОРИШТЕ НА НАРОДНОЈ ОКУШШТИНИ У БЕОГРАДУ,

(Свршетак.)

Жика Миленовић. Баш нема места да се по

ШМредседник. Дакле већина је седела. (Вичу: |

други пут гласа. Мањина, је устала, И ја сам за | Јест!) Свршена је ствар.

то, да се ова сума не одобри, али кад видим, да је већина седела и одобрава је, онда бадава, је: не може се ништа, не може. (Чује се: Тако је !)

Молим вас, браћо, умирите се, ви треба да браните ствар са вашег гледишта, али треба да по-

| штујете мњење већине. (Ларма.)

Четврт сахата одмора.