Позориште

После одмоја. | Сад остаје нам она трећа сума: на плату уПредседник. Дакле молим вас, браћо, да сад | правитеља, храматурга и касира; (Чује се: Уеваставим на гласање ону другу суму за осигурање | ја се, усваја. се!) од ватре. (Чује се: То је евршено! Усваја се!) Добро. | Дакле усваја ли се2 (Усваја).

АЕ 5 У = ју

ТО МОЈЕ

СРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. ; Шо ЗОРИ ШТЕ. („Нашла врећа закрпу.“ Шаљива игра у два чина, "# (Народно позориште у Загребу.) „М1епас“ пипо немачком посрбио Л. Телечки). ше: „У нашем оперном друштву има врло лепих сила, али Ова шаљива игра приказана јеб. априла о, т.бСа новом _ га треба организовати. Оно, што није добро, ваља отпустиподелом улога учинила је опет само оно, што је и са ста- _ ти. За две слабије силе набавити једну изврсну. Мопипа

ром поделом чинила, наиме: забавила, је публику, итотако, | 5илћ облова. Ми ту говоримо у опште. Балет ваља свакада се из смејања скоро није ни излазило. Друго се шта од | ко збрисати. Преобразити ваља и збор, особито женски, који ње није могло ни пзискивати, та и да шта ће човек са док- | је ванредно слаб. Што се у мушки и женски збор уврстило торима, који су „лечењем кочијаша“ заслужили толико, да неколико „немих славуја“ не помаже глазбеној сили ни најћеркама по двадесет хиљада мираза могу стећи; шта ће са _ мање. И за храму намећу нам се неке рефлексије. Ми смо докторкама, које, ни саме не знају за што, на силу бога — вазда говорили, да се одржи опера, и наше је мњење успеправе смешну бруку; шта ли са пензионираним алваџијама | ло, али опера сме постојати подтим једним условом, да. због и алваџијиницама, који су на „меденом темељу“ свом — ње не трли драма. Позоришна. дружина. мора, бити органисину читаве дворе од банака сазидали. Шта ћег А штаи · зована. Првих сила имамо врло добрих, али где су и каможе» Насмејаће им се,па квит рачун. Не треба од човека _ кве-су мање силе. Отраховита разлика видила се у пред· друго шта тражичи, не треба искати, да се тим карактерима _ стави „Ромеа и Јулије“ и шилерове трагедије „Фијеска“, диви, да их поштује; а да им се насмеје, тућеим жртву радо при- | која је не давно приказана у корист г, Јовановића. Ми смо нети, особито ако та жртва још неће скупоцена времена стати. | врлог нашег Јовановића, који је улогу врло ревносно и креп-

Шаљива игра „Нашла врећа закрпу“ тако је скромна, тако | ко прикавивао, од срца жалили, кад је „теновешком пуку“ свесна. своје невредности, да и неће много да претендира. То | морао приповедати причицу о краљу зверу. Тај пук беше

и јесте једино, што јој се у похвалу рећи може, да је кратка. | карикатура. А и завереници беху лоши, да није вредно о

Врли покојник 'елечки хтео је гаотана гашфапајв са | њима ни говорити. Од впизодиста можемб у глумце рачусвим да истеше из немачке игре такву,која би се ина наше | нати само г. Ружића, Фијана и Динуловића — све остало одношаје дала применити. То му је доста добро за руком | не вреди ништа. За то и није могао „Фијеско“ успети, Ту испало. Још само да није тих фаталних милијарада од ми- | се мора управа апсолутно побринути за боље силе, иначе рава. ИМ нехотице уздахнусмо: Еј, кад су већ у нас партије | нема говора о напретку. И женске епизоде пошле су у најса двадесет хиљада са свим обичне, а тек оне са двеста хи= | новије време на горе. Госпођица Цулифајева је отишла, љада нешто вреде, онда је то ботме аштеа аетав. — Кад | тђна Травенова пала је у врло опасну болест, Наше епизоби се при мождашњем опетовању комада која нула елиди- | дисткиње су само статисткиње, којима, се за сада не смеју рала, не би баш шкодило, | поверити више него две до три речи. Али ваља нам ту то-

О самој представи не ћемо много товорити. Чибто чо- | ворити и о првим улогама, У осечким листовима читамо, век не би веровао, како то доводи у неприлику кад кога у | да ће гђца Собјеска онде гостовати. Дакле нас по свој призвезде ковати морамо. Само ћемо толико рећи, да је нова | лиди оставља. А за што Проносе се различити гласови. подела улога тако погођена, како се само дало замислити. | Не верујемо, да ће управа и тај таленат отпустити. Гђца "Од нових брилираху т. Ружић (Киселић), гђа Ружићка (Ки- Собјеска има сада плате 40 фор. на месец. Нека јој се селићка) и т. Рајковић (ујак Пириватра), а од старих до- | та плата по заслуви нешто мало повиси; Ми смо ва то, да Оро се држаху и овога пута г. Зорић (Сомчић), ђца По- се свако награди по заслузи, а очити смо противници пре-

повићева, (Сомчићка) и гђца Л. Хаџићева, (Анка) која је јоши две песме — прву до душе у доста раввученом тезпу коректно отпевала, на. чему јој је лублика једнодушним пљескањем захвалила. Штета само, што се оркестар — не зна-

тераним глумачким захтевима. Гђа Ружићка љубимица је на| шега ошћинства. Она. је права уметница. Гледати је, права је | сласт. Али управо с тога дужност је управе штедити ту изврсну уметницу, а дужност је гђе Ружићке не стављати су-

мо само из каквих разлога — упео био из петиних жила, вишним напором на коцку своје здравље. Она сувише при- | да гослођичин, и онако доста „слао глас надвиче — та. | казује, особито мање улоге, које би се могле давати тђци

б 1 те = Т Њ А те ~ . - 2: . пратња, за бога није продукција! — Да, у мало незабора- | Собјескоковој, јер тђца Фрајденрајхова није за, трагичну

висмо. Треба и то у кронику прибележити, да. је галерија, бурним пљескањем поздравила. „монеијера кувара“ (Рашића), „кад је са банка у свом куварском костиму изашао, И не_ хотице морамо ту галерију запитати: Боџгаиоо #апћ де ргш! ропг ппе окгаејеце 2 8 та

струку. Ми то пишемо са свим објективно, признајући свакоме своју врлину, али ми тога пе смемо прећутати, да не пострада наш драматски завод.“

Издаје управа, српског народног позоришта,

НЕ ________-_" - ТИ