Позориште

па кад се прорачуна, изађе, да си добио више него што ти је дао Роси. У целини је дакле Салвини већи од Росија.

( тога дакле, што је Салвинију увек пред очима целина, а делови су му споредни, дешава се, да у његовој игри читаве појаве, читави чинови прођу без права спољна учина. То се Росију не може десити, јер он тражи за сваки део своје право као целини. Пример за то је од прилике први чин у „Отелу,“ где говори црнад пред сенатом онај велики говор. Роси ухвати одмах ту прилику да се покаже, и да публику задиви, али Салвини не ће тако. Он тај говор говори тако просто, па опет тако фино, као да хотимице хоће да избегне велико чуђење и одобравање, како се не би огрешио о закон постепености у евојој улози.

рана уатвви У ви са

То је, што се код Салвинија мора назвати стилом, а противност од тога је росијева, (да како духом задахнута, сјајна), манира. Поједини делови, ма како савршени били, нису за себе, него ради целине. Све има своје мере, све се мора угладити, или заоштрити, тако како ће најбоље захваћалти у организам селине. Нека се и не истакне ово пили оно као појединост, нека оно баш и неприметно прође без икаква. засебна учина, тлавно је то, да се дође до највећег укупког ефекта. У томе стоји Роси према Салвинију као у сликарству Матејко према Макарту. Роси и Матејко пазе на детаљ и на израду у појединостима, па тиме изгубе целину, а Салвини и Макарт прегледе већ у напред све, па целина их упућује, како ће да изведу појединости.

(Наставиће се.)

РУСКА ЦАРИЦА КАО ПОЗОРИШНА СПИСАТЕЉИЦА,

(Наставак.)

Царица се није бавила трагичним стварима. У животу се она, као самовладарка, која је смелом руком срушила свога мужа с престола, знала наћи у јаким ефектима, а као драматичарка држала се она лаког хумора и забаве. У „ата он де Бћакезреате“ износи Катарина народног јунака Рурика, оснивача руске државе. Гостомусило, кнез Новгородеки, умире и наређује, да му буду насљедници три сина његове кћери Умиле: Рурик, Синеј и Трувор. Вадим, син његове најмлађе кћери, употребљује сва средства, само да се он у место три брата дочепа власти, коју је Гостомусило оставио, Али његови су напори узалудни. Рурик се попне на престо, његова брађа деле се њиме власт, и он великодушно прашта, Вадиму,

који му се вајпосле као своме владару поклони и покори. Умилу, кћер гостомусилову и жену Љубрата, краља финландског, црта Катарина као жену, која неизмерно љуби и обожава свога мужа, и она се очевидно радује таком женском осећају, а то доста чудновато изгледа за царицу, која, није била баш љубазна према своме мужу. На једном месту вели Умила ово: „Ја сам навикла да те слушам без приговора; знам да'скромност веома доликује моме сполу. Ти си краљ; ти се стараш за државу. Ја сам твоја жена, и кад бих желила да знам тајне твога достојанства, била би то неумесна радозналост, која се не слаже с мојим осећајима,“

(Свршиће се.)

СОРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

(Наставак.)

Према том она нада, коју смо имали, да ће се тим средством народном позоришту помоћи, по све је осујећена.

Ваља нам дакле пресудити: нема ли другога средства, којим би се могло народном позоришту помоћи 2

Да бисмо могли то пресудити, ваља нам зна-

ти читаво материјално стање позоришта, да бисмо онда према потреби могли пресудити каква је потпора нужна позоришту, да се може одржати.

По извештају, што сам га последњој скупштини поднео, износио је укупни фонад позоришни до 1. јула 1875. 84.515 ф. 36 н. Стање пак од 1. јула 1876. ово је: