Позориште

ОРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

(Наставак. )

Још ми је овде споменути знатан легат пок. | ециплину дружине критичном моменту оде у Сом-

Катарине Д. Јовановићке из Илока у износу од 250 д. цесарских, који би се имао из београдске кредитне банке-подићи. Ову је-своту, као што сам у последњој екупштини споменуо, илочки суд тој банци отказао, но пошто је у Србији настао мораторијум, то се до сад тај легат није могао подигнути и тек кад престане мораторијум моћи ће се подићи. ~

Појаве ове, да се тако знатни легати остављају народном поворишту, могу обрадовати и охрабрити ово друштво. Племенити дароватељи пак заслужују; да им са дубоком захвалношћу рекнемо: Слава им! (Слава!)

Што се тиче самог рада позоришне дружине и у опште артистичког деловања, то ће вам подпредседник и управитељ г. А. Хаџић посебан извештај дати. да пријатну дужност осећам овде у евушитини изјавити, да је управо т. Хаџић дута читавог тог нашег подузећа, и да он ретким пожртвовањем подржава и у овом, за 1080риште врло критичном времену, тај наш завод. Опаспа болест, коју је у месецу јануару имао да прекужи, 'запречила та, је, да: у једном, по ди-

| |

бор. Но нашао је у особи т. Гедеона Леовића у Сомбору врсног заменика, који је особитим тактом и ретком марљивошћу знао успоставити диспиплину у дружини, и тиме честитим Сомборцима. дати сатисфакцију за жртве, које су.у обилатој мери приносили народном позоришту, издржавајући га пуних пет месеца, за које је време дружина заслужила преко 9000 ф. Таково родољубиво заузимање честитих Сомбораца за пародно повориште. заслужује, да им овде сви срдачно рекнемо: Живили ! (Кивилљи!)

Но је ли кадро и највеће пожртвовање, поједљиних места народно позориште још одржати, то, ћете. ви, по, подацима, који ће вам се предложити, имати ретити. Још у преклањсвој скупштини била намоје последња. нада: разрез на српске црквене општине. дабраном министарства и та је последња нада усанула. У каквом, се материјалном стању народно повзориштеу овај мах налази, увидићете из извештаја. благајника, који извештај надопуњује овај мој извештај, у ком сам стање народног. позоришта разложио само до

1. дуда 1376. (Свртиће се.)

рус први

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Мажесим Јрнојевић. Трагедија у 5 чинова, написао др. Лаза Костић, за позорницу удесио А. Хаџић, музика од А. Максимовића).

Приказана у Новоме Саду 14. априла 0, г.

( самој трагедији немамо много шта да кажемо: она је већ више пута које критикована, које редензована. „Максим Црнојевић“ је првеначко велико дело нашег врлог песника Лазе Костића, који га је пре неких петнаест година напивао, кад је у њему песнички теније врио и кипио, тражећи себи одушке.

За сад нам је главно, да мало просмотримо птру наших глумаца и глумица. Почнимо од горе, од самог дужда.

Дуждева је улога одмерена, мирна и постојана као судба. Па и у моментима афекта никад му не спада с ума, да ве он на челу силне млетачке републике и да му не доликује да афекат над њим одржи мах. Ал ако п такови моменти

наиђу — као што се код Талијанца томе и не треба чудити — онда му глас постепено расте, као грмљавина, која А

| | | | | | |

| | | |

се из далека: приближује. Не треба и не сме му глас —

| једном избаченом речи — да изненади као гром из ведра

неба. То су моменти, које није имао на уму Зорић у игри својој, коју још по неки покрети му нису ни најмање олажили,

Луждевић ђорђе треба да је прототип Талијанца: жесток, налпрасит, у сваком џепу нож. Инаме је споредна улога, којој је Бошковић прилично одговорио. Штета, што му сптан глас пе импонује, а најмање онде, кад треба да је у тњеву бесан, разјарен.

У Анђелији је гледао песник да оствари идеално девовање. За то је пуна нежног осећаја. Она и жели и страти се, што се приближују сватови, тај најдивнији тренутак у женскоме животу. Гђуца Л. Хаџићева је у многоме одговорила тим захтевима: била је нежна, одана, п у опште добро је глумила, ал глас јој је слаб за певање.

У Филети опет излази на среду страсна жена; не љубав, већ страст, не идеално, већ реално је оно, што даје правад њеном деловању. да то је п контраст Анђелији, за то се мора и претварати, ако хоће до дође до цели своје. ГЂђа Рајковићка је заиста била такав вулкан у — сред зиме,

-__-_ _____ ._._| |