Позориште

( Ра

БАКА ТВ А ДЕЈ

против поштеног и према краљу свом верног поданика, Ту борбу извео је Салвини уметнички. На силу божију угушује у себи све сумње, иде да изврши грозно дело, као да није при себи, као да не зна шта ради, и ми се некако надамо, да не ће урадити што је наумио. Алион изврши убиство, враћа се полагано, и ми пред собом видимо поништеног човека, који је убио не само краља него-и своју другу, бољу половицу у себи. Ти тихи, загушљиви, испрекидани јауди, којима казује, да је, Мекбет убио сан, потресају те до дна срца са њихове природе и истинитости.

У призору кад се појављује дух убијеног Банка, Салвини се тако устраши и упрепасти, да ти се чисто крв леди у жилама. У почетку је окренуо био леђа публици, али кад седух иподруги пут појави, лице му изражава сам трепет, страх и ужас, очи му искочиле, погледи су му укочени, непомични: таман права слика за те душевне покрете за сваког уметника-живописца.

Али све је то надвисило салвинијева игра у последњем чину..

Мекбета може да заплаши глас, реч, визија, али га све то још не може застрашити. Само су му живци попустили, али дух му је још јак, Међу тим долазе једно за другим ударци, који би

били из корена потрести и стогодишњи храст. Умире му жена, која је снажна била и њему самом задавала страве. Убија је грижа савести, а то потреса и самог Мекбета. Када му доносе глас, да се крепула бирнанска шума, разљућен епонада гласника и лупи га о тле, не толико руком, колико муњама, које му севају из његових очију. Али на ново се прибере и смеје се у очи судбини: та њега не може убити човек од матере рођеп. Полази у бој као какав Цезар, и још је и великодутан према непријатељу, свом на бојпом пољу све дотле, док не чује, да Макдуф није рођен,

кадри

нето да су га исекли из материне утробе. Али и

тада јоти не губи храброст своју. Бори се као лав. Више пута сузбије свога непријатеља, хвата га за руку, и готово да га обезоружа, али у један мах пушта и непријатељево и евоје оружје из руке, а тај тренутак употреби Макдуф да га прободе. На тај начин Мекбет умире не као побеђен већ као убијен јунак. Стискујући свој палош,

клоне, али се још једном подигне, ослањајући се

на руку своју, завитла палошем својим још једанпут, и издишући стреља погледима праве мржње из својих полак угаслих очију Макдуфа, па се онда сурва о тле мртав.

(Свршиће се),

___________-_-- асови есрељу- Ен ет

Ју до Во Ма у 1 ај Ме Љин, •

Пре кратког времена умрђо је у Бечу чувени комичар Карло Трајман. Све бечлије искрено жале за њим. Беч у опште баш нема добро памтење, а није ни особито захвалан: та за то је велика варош. У велико-варошком животу већ је и тренутак тако силан, да обрати на се сву пажњу, те не да човеку мислити ви о оном што је било ни што ће бити. Али има ипак једно место у том великом организму, где је пун поштовања и захвалности, и где му је памтење јако. Беч има свој особени свет осећања и сећања. Ко му је само један пут добра учинио, или ко га је за десетине година држао у неком милом потресу и заносу, томе је он веран и после смрти. Беч из својих трагичара ствара писане приче, а комичаре овековечује у живом предању. Тако је ишао и стојао, ово је и оно је ту и тад рекао, овако је јео, ту је и тамо становао, за овим се

| |

Карл — све су то покојници, који и данас још живе у Бечу и живиће као и Трајман још дуго времена у устима бечлија.

Карло Трајман заузима у повесници бечке комике веома знатно место, јер је он био најуниверзалнији карактер бечке позорнице. У њега није било оне индивидуалности, што је Шолца већ ло себи начинила типом, као ни оног дубоког комичпог погледа, што је у Нестроја тако силовито утицао на срце њихових сувременика. Нестрој је знао својом сатиром да нацрта у појединим сликама по читаву епоху; Трајман се више држао површине ствари, али дух му је имао безброј осећајних рожића, којима се и нехотице задржавао на предметима. Ако није имао дара да проникне ствари, то је он био тим способнији за то, да их 0бухвати, да поједину особу у тренуту свестрано прегледи и у себе прими. Он је појединца

столом картао. Нестрој, Шолц, Гројс, директор | у укупној његовој спољашњости ухватио, као

пен

— 2