Позориште

„ак = ГОДИНА 11, >>

ЈАША, ~

дала У НОВОМЕ САДУ У; СУБОТУ 71. МАЈА 1871. ~ “===>

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

Иалази СВАТДА О ДАНУ СВАКЕ ПРЕДСТАВЕ НА ПО ТАБАКА. — Столи за Нови Сад 40, д на СтРАНУ 60 н. месечно. — ПРЕТИЛАТА св шаље Корнелу Јовановићу, коли СЕ ИЗ ЉУБАВИ ПРЕМА ПОЗОРИШТУ ПРИМИО ДА РАЗАШИЉЕ ОВАЈ ЛИСТ,

ПИСМА 0 ГЛУМАЧКОЈ УМЕТНОСТИ,

У првом писму изложио сам ти нужне предуслове, а сад ћу одмах прећи на проучавање улога, и како их ваља схватити. Запитај се, кад изабереш

"или добијеш какву улогу, шта желиш највећма 2 Сигурно то, да приказом те улоге пробудиш пажњу образоване публике и да је задовољиш, те да тако стечеш одобравања. Добро, али: како ћеш да постигнеш ту цел, за којом толики са мање или" више успеха, а по неки целог свог века узалуд тежег Можда тиме, што ћеш се тако рећи

удубити у еве поједине црте. карактера своје у-

логе, дати ни једна не умакне, па да их верно и природно схватиш и прикажеш 2 То је, истина, добра наука; али она каже само оно, што се разуме по себи, у њојзи нема ничега неистинитог, али нам пружа сувише мало, те је по томе, као што ја мислим, од незнатне користи. Тако стоји ствар од прилике и са опоменама школској деци, да буду вредна, уредна и пажљива, и да размишљају о својим захдаћама, а овамо им се не- каже, како ће управо да „размишљају,“ тако да и они, који су домста вољни да прибаве себи поменуте врлине, не знају којим ће начипом то да постиРну. Ми ћемо се овако изразити: Ко хоће своју улогу добро да схвати (а схватање је представа у мислима), тај се мора пре свега. чувати, да не буде досадан и да сене размеће. Ко обиђе "те обичне стене многих уметника и писаца, тај је прилично одмакао на путу 5 својој цели, у колико се није бојати опасности, да ће већ у самом почетку све покварити. Ништа није несносније од досадна Орбљавца, досадне књите, досадне слике, досадног глумца: Брбљавцу се често може човек уклонити с пута, књигу можемо бацити на страну, слику не морамо даље гледати, али досадвог глумца морамо мирпо да слу-

ЈЕ

| | |

шамо до краја, а то га чини још непријатнијим. Досадно нам је, дуго нам је време свуда, где немају ни наша чула, ни дух, ни срце хране, или занимања, нити угодна одмора, јер се морамо да, напрежемо и приморани смо немилостивим начином, да пазимо на нешто најобичније и да се ин-

тересујемо за оно, што сваки дан видимо, да то

је сухопарна, трезвеност и обичност, што. се без икакве живости кроз живот провлачи, свагда најплодније земљиште за несносну досаду, која мори дух, а убија добру вољу и расположај. Људи, којима је досада урођена, или којима је прешла у нарав, могли би се тога зла. опростити, кад би хтели што учити, макар то било само датледају или да слушају. Бачвар ће друкчије пасликати какву околицу на дувар, него живописац, јер је друкчије гледа, а и за то, што он не види стотинити део од онога, што се може видети, можда не. види ни сенку, а још мање топле и хладне стране, даљину, карактеристичне пруге, екладност и хармонију укуппе слике. Он све те ствари не уме да предетави, јер их не опажа. Он би морао пре свега да учи гледати као што треба. Из истог узрока представа глумца, који нема очију ни ушију за финије утиске, не може имати оне 60тате, снажне свежине и обилности, што је налазимо у животу. Његова игра креће се, понављајући једно те једно, једнако у некој општој монотонији, и не даје нам слике него сиње сенке од живота, што. нас море и овловољавају. Јер шта нас може ту занимати, где нам се чини да видимо саме бездушне автомате, што играју само оно, што им прописују ваљци и точкови, кад их човек окреће» Ми не видимо ни дирљиву ни к0мичну страну представљене слике; ни контрасти, ни лепи светли ефекти, ни истицање незнатних,