Позориште
И
| | |
о У НОВОМЕ САДУ У БЊЕДЕЉУ 8. МАЈА 1877. до ~~
6 9 Паза па а | ЗОНИ · У вињ ;и " Роу
УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,
ИзлАЗИ СВАГДА О ДАНУ СВАКЕ ПРЕДСТАВЕ НА ПО ТАБАКА,
__ (тоти за Нови Сад 40, А на СТРАНУ 60 н. меовчио. — ШРЕТИЛАТА
СЕ шаљи КОРНЕЛУ Јовановићу, који се из ЉУБАВИ ПРЕМА ПОЗОРИШТУ ПРИМИО ДА РАЗАШИЉЕ ОВАЈ ЛИСТ.
ПИСМА 0 ГЛУМАЧКОЈ УМЕТНОСТИ,
(Наставак).
Нигде не видимо уметника, који ће слику песничку својим рођеним средствима још једаред да створи, верно природи и улози, који ће дочарати пред очи живот, у коме се сто зрачака сукобљавају у једној слици,а све ради тога, да пас потресе и уздигне; а на ту цел пружа свако ваљано песничко дело и сувише материјала. „Али све је то веома тешко!“ — То је истина, али баш то сам хтео од тебе чути, па ћу бити сигуран, да не ћеш тако лако пасти у погрешку, да будеш досадан. — Тешко! А кад сам ја казао, да је лако бити добар глумацо Дакле ваља учити! А да се учењем дође до успеха, ваља мотритим очима и ушима пратити све утиске!
Друга је главна погрешка у мпогих глумаца и почетника у тојуметности разметање. Стару изреку филозофску: „Познај самог себе“ ретко разуме когод потпупо. Обично се држи, да се те златне речи тичу само наших моралних махна и погрешака, али та изрека значи: Испитај себе, какав си грађанин, домаћин, пријатељ и сусед, савнај свој дар, труд и знање, дознај шта. мисли твоја околица о теби, а то ћеш моћи дознати из тога, што ће те поштовати, што ће имати саучешћа према теби, што ће одобравати твоје речи и тврдње, и т.д. Размисли добро, шта говоре разборити и паметни људи о тебл, као писцу, уметнику, и Т. д; — и ти ћеш, ако ћеш да си искрен и да признаш истину, увидити, да ћеш у себи познати друкчијег човека, него што си о себи мислио. Тад ћеш бити много разборитији, екромнији и вреднији, па ћеш се трудити, да тек стечеш оно, што си држао да имаш већ одавна. Тим сазпавањем почињали су сви, који су што добро урадили, сви, који су трудом и борбом постали ваљани. Велика већина проводи свој жи-
вот у слепом самозадовољству, те је свет пуним правом сматра са равнодушношћу и омаловажењем, аони у својој ограничености држе, да је то злоба и непознавање њихова дара. Начин, како се ко појављује у свегу или на позорници, то је мерило, којим га мере. Ко почне на велико, тота јавно мњење мери великим мерилом, и не сме се тужити, ако последак буде мали разломци; ко је смеран п не размеће се, тај с малим мерилом свагда долази до послешнија положаја, него што је обећавао, јер му свет мале врлипе и 34слуге радо рачуна двоструко, као што се и војнику ратно време урачунава двоструко. Ко је охол и пун самопоуздања, том се ништа не гледа кров прсте, а скромнога свет ободрава и не замера му тако јако, кад погреши у чему. Јер се зна, да у њему има још много доброга, за које он ни сам не зна, али које ће мало по мало доћи; а охоли, који се размеће и износи све што има на један пут, зна добро шта у њему лежи. Тако исто нам се и добра песма, леп музички комад и лепа слика чини испрва проста и умерена, али нам после тота износи своју богату садржину, нешто мирисно и романтично, што нам душу привлачи и усхићује. Што је преко мере оштро, пространо, што се појављује са хуком и буком, то је готово увек слабо и без садржине а права се дубина огрће у просту одећу. Допуштам, да се онај, који зна своју снагу, С пуним правом може разметати. Али опет велим: Треба, учити! Ваља брижљиво посматрати и проучавати
| како се на хиљаду начина изражују људске сла-
боети и страсти; треба имати чула за симболику човечије душе у покрету, држању, гласу и изразу липа. То је доиста богато, занимљиво поље! Осим тога сваки уметник мора проучити свој ро-