Позориште

—

дале У НОВОМЕ

САДУ У ЧЕТВРТАК 12. МАЈА 1877. длдљм

6 6 947. 9 9 6 46 ТОДИНА У Је = „БРОЈ 2, 2 ; УРЕЂУЈЕ А, ХАПИЋ, ИвлАЗИ СВАГДА 0 ДАНУ СВАКЕ ПРЕДСТАВЕ НА. ПО, ТАБАКА. — Стол ВА Нови Сад 40, А на стрАНУ 60 н. месечно. — ПРЕТИЛАТА

се шаље КоРНЕЛУ Јовановићу, који СЕ ИЗ ЉУБАВИ ПРЕМА ПОЗОРИШТУ ПРИМНО ДА РАЗАШИЉЕ ОВАЈ ЛИСТ.

ПЛОМА. 0 ГЛУМАЧКОЈ УМЕТНОСТИ,

Имаш потпуно право, што мислиш, да је тлавно ехватити добро своју улогу, али то мора бити — самостално. Слажем се исто тако и с оним што велиш „да ће онда већ само по себи доћи, како ћеш да прикажеш улогу“, али се слажем само под тим условом, ако се пракавивач, поред потпуног познавања и употребе својих средстава, стара, да та средства веџбањем што више дотерује и усавршује. По мом мишљењу то је једидини прави пут, који води цели. Тим путем можемо добити марљивих глумаца, који равмишљају) и уметничких представа. Наравно, да за то треба имати и дара и љубави, ако хоћемо потпуно да разумемо целу слику песникову у свима њеним деловима, па да је тако пренесемо у себе, да је гледаоци нашим стварањем виде у пуној свежини и животној обилности.

Малене карактерне улоте у шаљивим играма често усхићују публику као нешто виртуозно. Таке карактерне улоге кадри су и глумци од 0бична дара да прикажу лепо; али веће трагичне улоге допадају се ређе, једно, што им слушаоци не могу да прегледају обим, а друго, што приказивач нема толико снаге, да сједини расуте делове, те слика не може да утиче на нас својом укупношћу. Јер на ту укупност, ту заокружену јединицу, и гледи се пре свега код сваког уметпичког дела. Глумац има само једно главно средство, да ту основну особину лепога постигне: он мора улогу самостално схватити и репродуковати је слободно својим средствима. Разуме се, да треба дубоко проникнути целу материју и све њене делове: али киселине, што растварају, морају бити доста јаке, да разлуче стихије, а химичар мора имати толико продуктивне снаге, да оно, што је раворио, опет оправи и ло пово ство-

Ш.

ри, да то и није никако задаћа глумчева, да буде само. орган песников, да просто живим речима изрази оно, што је пееник рекао, него јетлумац другар песников, који је с њиме равноправан, и може слободно стварати као и онај, али у својој сфери и у свом делокругу; њега само руководи појетичво дело, као што песника идеја, која у њему борави.

Уметничка средства, што их глумац треба да има, и што захтева жива речи видљив чин, ово су: тон гласа, изговор, израз лица, маска, држање и кретање — све то треба глумац да употреби, па да из тога сагради, створи нову, целу слику; ако то не учини, онда више вреди читана него приказана реч. да то те упућујем на чувене глумце из нашега доба. Ми смо тим уметницима захвални на њиховим оригиналним створовима, који нас за то заносе и усхићују, што су то живе, слободно створене слике, а не копије.

Међу стотинама људи, којима се једко и исто догоди, једва ће их се наћи двојица, који ће кадри бити, да тај догађај приповеде истинито, али и занимљивим начином. Остали ће тај догађај, па ма био како занимљив, изврнути, или нвистинито и досадно представити, тако, да та нећеш моћи више ни познати, нити ћеш му и даље поклањати пажње, На против она двојица моћи ће својим начином приповедања дати и незнатном догађају неки особити чар, јер ће и нехотице уилести своје назоре, разлоге, модалитете, и т. де, а то све не ће пасти на ум сухоларном приповедачу; али тиме добија ствар свежине и живота, те се делови лакше спајају у органичну цедину и образују живу слику. Она двојица су догађај само за то добро приповедили, што су више

И,