Позориште

о 7775

Тђа Сајевићка је као Маритана на ново показала свој глумачки дар. Дивно је било гледати Маритану и Дон Цезара у оној сцени, кад се упознају, кад сазнају да су баш они муж и жена, који су, и не знајући једно за друго, тако жудили и тако тежили да се споје; два равно племенита срца.

Мила појава био је Лазарил. Гфца Љ Зорићева је потпуно одговорила и појаву том и улови тој. М.

ПРОЗОРИ МЕТЕ.

"(Народно позориште у Београду). У четвртак 5. и у суботу 7. ов. мес. представљен је у нашем позоришту нов комад „Откуда толики нежењени“ слика из свакидашњег живота у четири чина. Ово дело написао је женијални немачки драматик Јулије Розен, а посрбио га Бранко Јовановић. Розенови комади спадају у сталан релертоар немачке позорнице, а нарочито уживају топлу наклоност од стране публике у бечком дворском позоришту, где се и овај новитет први пут прикавао и издржао похвалну критику. Ако се не варамо, биће да је ово џрви пут наша публика уживала гледати производ овог хваљеног писца нашег доба, што је заиста само добитак за наш репертоар и наше тлумце.

( тога, што је ово дело први пут на нашој позорници приказано, требало би да изнесемо и његову садржину. Али како смо ради у опште коју више рећи о узроцима овог друштвеног питања, као и то, што би одвише дуги били на овоме месту, то ћемо гледати да се други пут повратимо на ово дело, а за сад да речемо коју о самој представи.

Представа је испала врло добро и публика је с пажњом и допадањем пропратила већ и с тога, што је комад пун лепих занимљивих сцена. Глумци су од своје стране доста припомотли да је овај новитет публици приказан као што треба. Они врло добро знају, да успех или фијаско новог комада много од њих зависи. Приметили би само то, да је радња требала бити живља, оштрија, а конверзација, природнија, а не по кадшто усиљена. Појаве једна за другом да су текле брже, а не правити паузе тамо, где им није места, као што се то чешће упражњава. Љ.

(Народно позориште у Загребу). Прошле недеље, 18. маја видесмо на нашем позоришту нову драму „Пропалицу“ (Ка зетет) од норвешког писца Бјернсона. Бјернсонов „Ко зетепћ“ силно је раздражио нашу радозналост, јер се о том норвешком комаду по немачким новинама мното писало. Бесмо радознали, јер га чусмо у велико хвалити с једне стране, с друге стране пак познајемо његове „Нововенчане,“ који се не могу назвати драматским узор-делом. Видесмо га, али и сад нам је врло мучно изрећи чисту и јасну одену. ( једне стране беше представа доста. слаба, а с друге стране су нама јужним Славенима ти северни германски значаји по нешто нејасни. Драма, узета из социјалног живота, има да жигоше модерну трговачку циганију. Богат трговац Тјелде (т. Милан) упушта се у нечисте спекулације; на крају је пропасти, али мисли да сјајем завара свет. Одветник Берент (т. Мандровић) присили та, да најпосле сам огласи своју пропаст. Жена (гђа Бајзова) те-

на

ши та. Деловођа, његов Санес (х. Бан) узајни му малу главницу. Тјелде почиње из нова уз помоћ Санеса и своје кћери Валбурге (гђа Ружићка), која је из прва хтела оца оставити, док млађа Сиње (гфца Краљева) верно уз њега истраје. Посао му се поправља, Синес избављач после дужег нећкања узме Валбургу, а Тјелде има на крају само 60.000 шкуда пасива, док је у другом чину 200.000 шкуда имао. да 14 година после свршетка драме, вели трговац, отплатиће цели дуг. Нема сумње, да је мисао здрава, премда је предмет врло специјалан, и премда смо тако што већ на другом месту видели. (Н.пр. у „Новом племићу.“) Има призора врло драматичних, а гозба код трговца је врло карактеристичан призор и дио је добро приказан. Али је радња, врло развучена и поједини призори губе по том драматску вилу, ману коју смо већ у „Нововенчанима“ истакли. К томе још два чудна карактера: Валбурга и Санес. Валбурга, трговачка вештакиња, намерава, после пропасти оца свога тражити заслуге на другом месту, оставити кућу, која је уништена. Санес је љуби, она га некако не воли. Мало за тим развија се у њој љубав према Санесу, она га моли, да је узме, он се устручава, он се боји да девојка не полази за њега из љубави, већ из захвалности. То је може битију Норвешкој истинито, нама, људима врелије крви, чини се невероватно. Да говоримо о глумцима. ЈГ. Милан није жалибоже успео. Нити је улога према његовој ћуди, нити је свладао технички. Изврстан беше одветник г. Мандровић и стари пивар г. Фрајденрајх. Г. Бан заслужује овај пут особиту похвалу; он је некако дохватљиву улогу Санеса лепо протумачио. днатније женске улоге има само две: Валбурга и Сиња. Гђа Ружићка носила је ледени скандинавски оклоп своје улоге врло јуначки, а тђци Краљевој нема приговора, кад приказује враголанку. Остале улоге су незнатне.

„Млепае.“

БЊИЋЕВНООТ.

% (Драматска књижевност у Пољака) цвета обилним цветом. У Варшави, Кракову, Лавову и Познању појављује се сваки час нов комад, и многи од тих плодова успевају на позорници веома добро. Шрошле године биле су у Варшави расписане награде за позоришна дела, а сад је и познањски пољски одбор расписао више награда опет

"ва позоришна дела, Познањ стоји управо на крајњем бра-

нику пољекога народа против насилног пруског немчења, и баш за то стали су пољски родољуби озбиљно размишљати како ће се што боље да отму од понемчавања. Једна од најјачих обрана народности њихове чињаше им се пољско народно позориште. С тога издадоше позив на народ пољски, да сваки имућнији Пољак жртвује у то име једну марку (50 новчића), а успех беше тако леп, да то повориште данас не само веома, лело напредује, већ и знатне награде рисписује. На расписане награде ститао је одбору 41 комад. Дела су та већином драме из пољске повеснице. Шаљивих игара има мање. Занимљиво је за нас, што између тих позоришних дела, која траже награду има и драма „краљевић Марко.“

Издаје управа српског народног позоришта.