Позориште

—=

длл У НОВОМЕ САДУ У СРЕДУ 25. МАЈА 1877. ~ ~~~

|)

+ ТОДИНА 11, 40 БРОЈ 1, ЈЕ == 4 Н =

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

ИзлАЗИ ОВАТДА 0 ДАНУ СВАКЕ ПРЕДСТАВЕ НА ПО ТАВАКА. — Стоји за Нови Сад 40, А на стРАНУ 60 н. месечно. —"“ ПРЕТИЛАТА СЕ ШАЉЕ. КОРНЕЛУ ЈовАНОВИћу, КОЈИ СЕ из ЉУБАВИ ПРЕМА ПОЗОРИШТУ ПРИМИО ДА РАЗАШИЉЕ ОВАЈ ЛИСТ.

Миелимо, даће бити многима драго, ако се упознају са садржајем и смером расправе, прве у броју више њих, које ће нам изнети-развитак, садашње вековање п знатност свирке у јужних Оловена за друге народе.

Често се чује и признаје, да има у Словена, нарочито. у јужних, толико драгоцених плодова духа и срца народног, да би требало много више радних умова него што их имамо, пада би све то покупили и оставили, да потоњи векови на том темељу дигну ејане дворове самоникле словенске просвете. Хвала дакле сваком раднику народном, који не допушта, да време однесе оно, што у нас јоште живи, и што је народ, усред ломљаве вечне борбе евоје за опстанак, као целину неку сачувао на својим трудима.

Голему је и неумрлу заслугу стекао Вук Ст. Каралшић, што је онако дивно знао свету и роду на углед изнети народне песме српске. Велика ће хвала бити и г,Фрањи Кухачу, ако буде тако исто знао и успео звук словенских гусала, свирву словенску, пронети широм рода и света. А ваља да ће му се наћи премац, који ће му рад оценити.

Од евих евирајака јужно-словенеких гусле су народу нашем најмилије; оне су и најзнатније, јер оне прате јунака за живота његова по горама и долинама, где пролева крв своју за светињу, а оне му славно име предају потоњем нараштају. С тога је и изабрао писац, да о њима прозбори прву реч.

Описујући писац гусле по њиховим саставинама, њиховом целом облику и употреби, па набрајајући њихове врсти: гусле, гега, гуде, егеда, | тингара, вијало, — даје нам у многој прилици | згоде за то, по каквој ћемо карактеристичној прти | упознати значај гусала и гуслара.

|

СВИРКА У ЈУЖНИХ СЛОВЕНА,

(И8 РАСПРАВЕ ФР. КУХАЧА).

Као што се човек тешко растаје од најмилијега свога блата, тако чува ијужни Словенин тусле као око у глави. Будући потлачен где више тде мање, има врло мало материјалних добара, те тим милије чува идеалну баштину отаца својих. А нису му само гусле уза срце прирасле, него му је драг и свећеник њихов — гуслар. Уза то мисли. писац, да су гуслари били некада, заточвици и вође демократскога покрета у народу, подстичући га певом на слободу. Па то остадоше и дан данас, јер премда им је све више падао вањски сјај, углед и љубав народа оста им увек.

Прављење тусала беше некад кућна индустрија, а сада је понајвише занат. Често је видети пи врло лепих гусала старинекога кроја. Од таквих се тусала не растаје гуслар ни за живу главу. Гусле новија доба нису од тако лепе и драгоцене трађе, као оне старе, што је између многих других доказ, да европска индустрија, продирући у нате земље, квари народни укус.

Гусле живе онде, тде живи јоште епика народна, а мухамедански' се Словени отуђише и у том од својих дедова, јер они немају гусала. Али су гусле тим милије другим Словенима, јер су им најдрагоценија баштина самосталне некад образованости словенске: гусле су им верни друг у свакој радости и свакој незгоди у животу. За то и знаде готово сваки јужни Словен гуслати, Њих се нису стидили ни главари народни, на челу им српски кнез Милош и владика црногорски Петар Петровић Његуш, — та како и би, кад оне чувају традицију славних дедова Гусле има свака кућа оних крајева, где се још бистар и једар сачувао дух српски: у Црној Гори, Србији, Херцеговини, Босни, Банату, Бачкој, Срему, Бугарекој, а и у другим јужнословенским крајевима има. их где више, где мање.