Позориште

ПРДА у Фа ДААААА

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

(Наставак.)

На истој скупштини прочитан је и овај из- | за украс служе нашем позоришном репертоару.

вешта привремене управе о стању и раду 1030ришне дружине:

„Славна, скупштино! Цело време од прошле главне скупштине до данас прошло је и опет у љутој борби за опстанак нашег позоришта. Та борба. стала је мното муке, силног напрезања, напорног рада, али се бар постигло и то, да се види, да позоришна установа има животне снаге у себи и да би тако заиста штета и срамота била занемарити и напустити неговање таке лепе и племените биљке, која је у нашем просветном животу тако дубока корена ухватила, да се њоме дичити и поносити можемо. Иште се, истина, још много добре воље, љубави и пожртвовања, да та биљка не угине, али тога ће ваља да још у нас бити, па не ћемо клонути духом баш онда, кад нам је та дивна биљка почела доносити најлепше плодове. Борити се, ал не уморити се, то ваља да нам је девиза. Радишу и бог помаже!

Од прошле главне скупштине до 30. јуна 0. - т. обишла, је позоришна дружина ова места наша: Нови Сад, Земун, Вел. Кикинду, Вршац, Панчево, Белу Цркву и Земун, а сада се налази у Руми.

У Новоме Саду бавило се наше позориште од 28. марта до 1. јуна. За то време давало је 34 представе и научило је 14 нових комада, који

У Земуну се бавило позориште од 2. јуна до евршетка јула 1877. и давало је 38 представе; у Б. Кикинди од 3. авг. до свршетка септ. 1877. и давало је 38 представе; у Вршцу од 2. октобра, 1877. до свршетка јануара 1878. и давало је 68 представа; у Панчеву од >. феор. до 6. априла, 1878. и давало је 85 представа; у Белој Цркви од 17. априла до свршетка маја 1878. и давало је 85 представа и у Земуну за месец јуни 1878. давало је 18 представа.

У свима тим местима добро је прошло наше позориште осим Беле Цркве и Земуна по други пут, где је представама киша тако сметала, да се по гдекоји пут по целе недеље морале представе прекидати. То је узрок, што је ту приход много слабији био него обично. Да време није омануло, то би наше позориште за цело споменуто време свугде без дефицита. прошло било. Овако се морала вршачка и панчевачка уштеда утрошити нешто у Белој Цркви, а нешто у Земуну, а ту и мало дуга направити. Евала нарочито честитим вршчанима, који су наше позориште пуна 4 месеца издржали са сјајним успехом. Не мања хвала и кикинђанима и панчевцима, који су доказали и опет, да им је позориште за срце прирасло. Да бог да се у њих угледале и друге ва-

роши наше. (Свршиће се.)

—>ва ===

ит ит

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Варошани на селу“.) Као први новитет у овогодишњој позоришној сезони приказан је у петак 29, дец. 1878. Сарду-ова шаљива. игра „Варошани на селу“, коју је за српску поворвицу (да ли са оригинала или тек са немачког, дабогме опет прерађеног превода — то сене каже) удесио Бранко М. Јовановић, Прошле позоришне сезоне овде већ је био умножен репертоар нашега позоришта новитетима из пера женијалнота Викторијена Сарду-а. Мека чеда његове музе наша публика већ и отпре познаје. Иста су сва мање више продрла, пак ако је истина, да писац ни у једном своме делу не може себа да затаји, ако је истина, да се у сваком делу огледају пишчеви назори, његове особине, скоро да речемо сва индизидуалност његова, онда приказ Сарду-ових „Варошана на селу“ не можо имати у себи ни за публику, ни за оценитеља ону драж, коју нешто сасвим ново, сасвим непознато побуђује. Та и из „Варошана на селу“ не да је

вирио, него се и сувише јасно показао исти онај финии пун духа пртач друштвених одношаја у модерном свету, исти онај Сарду, у чији је вепад славе и па овоме месту уметнут по који незнатан цветак. Џа ипак је приказ његових „варошана на селу“ био у неколико необичан, да, врло необичан за нас. Ако је до сада и поједини члан српске публике мало хтео и да се намршти на коју Сардуову хиперпикантну, те по томе на наше одношаје непримењљиву сцену, то му је свагда за цело у таквој прилици облаке са чела одагнала, помисао, да се преселио у Париз, да пред њиме стоји паришки свет; могао је разумети у детаљ ра звучене, те усљед тога скоро „несварљиве“ сцене о браколому, кад је знао, да у њима фигуришу Гастони, Армани, Артури Проспери и т. д. Али ко ће те боре одатнати, кад у таквим сценама искрене н. пр. Владан па Олта, као што

| је то у прерађеним и „удешеним“ „Варошанима на селу.“

Истина, и Владани су људи, као п Гастони, и Српкиња : у ; 3; 3.