Позориште

КАР 55 26 ~

глумцима. Мога првог љубавника затворили су јуче због дугова — а ја играм радије „овбиљније“ улоге, а данас у опште немам ни воље да што приказујем. Дакле ти ћеш играти Карла. Јеси ли проучавао ту улогу 2“

„Јесам“.

„Но, то ми се допада. ђенијалан човек мора све знати.“

Тек што је изговорио те речи, ал уђоше три

човека, који су били веома лело очешљани, али су имали хаљине већ јако изношене. Један између њих имао је мало лешпи капут, али подеране ципеле, а код другог било је то опет обратно.

Господин Бодакија поздравио их је псовком, и то у декламаторском тону.

Сва тројица стајаше хладнокрвно пред њим, па онда га гледаше подругљиво, исмеваше та и кривише се на њега. (Наставиће се.)

а

ОРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

(Наставак.)

За време од 28. марта до свршетка, јуна 1877. давало је наше позориште 51 представу, а од 1. јула 1877. до 1. јула 1878. 189 представа. Заслуга позоришне дружине за ово последње време износила је 19.919 фор. 5 н., лане од 1. јула 1876. до 1. јула 1877. 19.822 фор. 70 н., дакле 596 ф. 35 н. више, преклане 18.889 фор. 47 н., дакле у 1031 ф. 58 н. више, пре три године 17548 ф. 94 н., дакле сада у 2.870 ф. 11 н. више, а пре 4 године 17.188 ф. 88 н., дакле у 2.780 фор. 72 новч. више.

Из тог упоређења види се, да приход од поворишних представа из године у годину расте и да ће се моћи још и увећати ако настану иоле мало боље године.

У прошлој години чиниле су и власти велике препреке нашем позоришту, које што су јако отештавале, или никако нису ни давале дозволе за представе, које што су забрањивале представе народних комада. Све представке у том погледу или нису имале никаквог или врло слабог успеха.

Наше позориште изгубило је од прошле године до данас Јованку Сајевићку, Шандора Сајевића, Николу Рашића и Сретена Бошковића. Јованка Сајевићка, која је пре тога на загребачкој позорници приказивала наивне улоге, показала је ванредна дара и вештине у приказу трагичких љубавница. Од многих њених

дивно изведених улога остаће у живој успомени свију пријатеља позоришне уметности нарочито њена „Софија“ у „Сну и на јави“, од дра М. Јовановића, па Јулија у „Ромеу и Јулији.“ Шандор Сајевић играо је разноврсне улоге с лепим успехом, али најбоље су му испадале за руком комичне карактерне улоге. У тима је развио особиту вештину. Никола Рашић имао је особита дара за драстичну комику, а Сретен Бошковић лепо је напредовао у приказу млађахних љубавника. Штета, што су прилике собом донеле, те су морали отићи од нашег позоришта,

| коме су, нарочито она два на првом месту спо-

менута члана, на дику служила позоришном вештином својом.

У место Ј. Сајевићке добили смо лепу замену за трагичку струку у старој нашој знаници са позорнице, у Софији Максимовићки, даровитој глумици, која ће моћи далеко дотерати, ако се одучи од неких не урођених, већ присвојених мана.

Наша шаљива игра добила је новог обрађивача. Коста Ристић са својим „Социјалним демократима“, који су на нашој позорници с врло сјајним успехом приказани, доказао је, да има дара за писање шаљивих игара и да се тако можемо надати, да ће наше позориште добити још по који комад из његовог вештог пера.

(Свршиће се.)

ЛИСТИЋИ,

СРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ, („Еј, људи, што се не жените!“ Шаљива игра у 4 чина од Јулија Розена, за српску позорницу прерадио А. Јовановић Муша). — У недељу 81. децембра п. н. 1878. прешла је даске код нас по други пут Розенова шаљива игра „Оћ, Фјезе Маппег!“ у преради А. Јовановића Муше, што се њоме као новитетом прошла позоришна сезона

овде завршила била. Нада нам дакле није остала, јалова. Уверење, које смо тада, одењујући исти комад изразили, наиме, да идућа позоришна сезона не ће проћи без репризе те шаљиве игре, није нас омануло; на нама је сад, да испунимо своје обећање, које смо тада дали, напме, да ћемо о садржини тог комада, о особама, што су скоро све прототипи неке те неке багре у нас, коју проговорити.

бј