Позориште

ПА А

Садржина би била у кратко ово. Ботаташ Јагодић (т. Рајковић), — само у мислима, газда и прави рафег Фапиаз, а у ствари пагода, којом милостивјејша и о својој неограниченој игемонији у кући уверена супруга Мара (тђа Ружићка) тако тирански дрма, да ју је кадра и не дотицајући је се, само погледом уздрмати — има два дивна чеда, старију разбориту Савку (тђца Л. Хаџићева) и млађу, несташног „стоврата“ Јованку (тђа М. Рајковићка). Несташни стовраг уједно је и ужасан „жутокљункулус“, јер тек се на млађаним крилима из гњезда — института — винјо, У мислима у слободу, но у ствари опет у ново гњездо, у коме строжајша мамица на силу бога хоће да скине своме тичету жуто с кљуна. Како легитимни рафег ТапШав „не сме а у сљед тога, богме, и не зна, да сноси бригу о благостању породице“, то је иста брига. спала на „слабија“ леђа другог, овде претежнијег и у свему меродавног члана кућевне дирекције; а у чему би тај члан иначе највише наврео „благостање породице“, на што би према томе најпре пажњу и бригу обратити морао, на што друго, до ли на то, да разборито, промишљено и сходно положи темељ срећи и благостању своје узданице, своја два мила чеда. Но ту баш и лежи зец у грму. Девојане су још, до душе, као роса, младе, али да баш још нико и не шумиња, а камо ли закуца, то већ иоле брижна мамица не може тако олако узети. Шта, не шумиња 2 ЈЕ, да! Господин Максић (г. Ружић), чиновник, до душе, још међу доста субалтернима, али са, лепим изгледима, са сигурном каријером, долази у кућу, радо се забавља са Савком, и колико је аргусово око мамичино могло приметити, не баш најравнодутшније, па ипак, с бојом никако да изиђе на среду. Томе се брижна мамица чуди и крсти. Кад би била искрена, признала би, да се рад тога и једи, а не зна, сирота, да би Максић као без душе дотрчао и запскао Савку, кад би у његовим рачунима при суптракцији издавања од примања — не велимо бог зна, шта — али бар изашло, да кад се нула од нуле одузме, опет остаје нула, али код њега је, сиротана, суптрахенд издавање већи од минуенда — примања, па тако диференција, — којекаква. Те тако је Савка велика „брита материна“. „рутовљуни стоврат“ пак баш је својим жутокљунством мамицу претекао и лишио је нехотице друге бриге. У месту, наиме, у коме Јагодићеви летују, живи и млади, честити, а уз то још —- госпођа Јагодићка нео би баш рекла да је то најважније (!!) — имућни економ Славнић (т. Лукић), који је у своме закорелом отуђивању од нежнијег спола — то би бар рекла госпођа Јатодићка — на кривом путу и претеран. Тога ће на своју душу узети „стоврат“, да та капацитује, и то без икакве мамичине инструкције; па, је, богме, и сјајно успео, јер је знао уверити „неверног Тому“, да има и девојана, које не носе под лепом љуском змијинско срце и мегерску нарав, него да их има и таких, које краси чиста душа, непокварена наклоност спрам оног, што је лепо, племенито и узвишено, да их има јелном речи таких, које ди усрећиле и најпретензивнијег мужа. И разборита Савка није се мамичином помоћу служила; и она је, без ичије конструкције, доказала Максићу, да је заслужио другу класу из математике, јер се при рачунању није знао служити за доста редукцијом, где је иста нужна била, — минуенд — примању заборавио је био додати

камате савчиног мираза, које би учиниле, да тај минуенд

дабогме кад се у суптрахенду редукција предузме — у далеко надмашио, те би онда и изишла диференција, која би Максића потпунце задовољила. Тако су оба чеда Јагодићева, на велику радост сво:е брижне мамице, за се сама, најбоље се побринула.

Главна би акција од прилике то биза, но као штафаже истој, које не само да би је заустављале и сметале јој, него је, шта више, битно потпомажу и разјашњују, додане су и уплетене врло згодно неке епизоде. Уз особе, које су у главној акцији заинтересоване, фунгирају још особе, којих радња било да је битно везана уз главну, било да са истом паралелно, било пак истој ускос иде, никако пак по исту ирелевантна није. Међу тим особама прва је: оснивачица и ватрена поборница „пилавске теорије“ и „кратковрата“ госпођа Мутибарићка, (тђца Ј. Поповићева) са својом премудром поличарком Даринком (туца Љ. дорићева); за тим милокрвна женица савеснот и вредног трговца, а немарног и не њежног мужа Косте Звекића (т. Марковић), Милева, (гђа С. Максимовићка), која донхуанску љубав неког фићфирића Луткића (т. Добриновић) врло оштроумно на то употребљује, да у свога мужа најпре љубомору, а у сљед ове и већу пажњу на неке формалне дужности спрам жене изазове, но уједно и да фићфирића до воље исмеје и обрука; не сме се најпосле заборавити ни Др. Џетковић, (г. 80рић) присни пријатељ Јагодићев, који својом интервенцијом читав преврат у Јагодићевој кући учини, — дабогме, тај преврат није за дуго трајао, јер је Јатодић време своје ненадане слободице од женине владе на то употребио, да. ужасне лудорије почини, у сљед којих долази до уверења, да је за пагоду створен, те тако се опет “својој жени предаје на милост и немилост.

Радња се у комаду развија без бог зна каквих заплета, па, ипак је занимљива, а што је главно, и разумљива нам је. да што За то, што особе у њој нису као матнетом привучене из далека света, но из најближе близине, што, са малим изузетцима, замењују људе, с којима сваки дан опћимо.

Још да речемо коју о игри. Улоге су све — осим Славнића, који је новим репрезентантом само добио — остале у оним рукама, у којима су и прошле сезоне биле. Опет на чело морамо ставити гђцу Ј. Поповићеву, која ће за Мутибарићку скоро искључива постати, па одмах за њом "ђу Рајковићку, којој је улога Јованке, што но Немац вели, ач! деп Петр сезећтеђеп. Не мање важи то и за улогу Јагодићке и гђу Ружићку, за улогу Јагодића и г. Рајковића. А за остале ћемо рећи то, да су потпуно оправдали оно, што је о њима речено приликом оцене првог приказа, те шаљиве игре. 1.

ПОЗОРИШТЕ,

% (Ернесто Роси.) Славно познати талијански глумац Ернесто Роси долази у другој пловини месеца јануара 0. г. у Будим-Пешту да тамо даје две представе у немачком поворишту. Ми ћемо о тим представама донети у своје време извештаје, као што смо чинили, кад је оно онај други славни глумац талијански Салвини пре неколико година задивио и очарао своје гледаоце.

Издаје управа српеког народног позоришта.