Позориште

ИВ Ин

ОНО ИДИ) А

слободније могао животарити, и то је обеси марамом, коју је добио од своје љубазнице. Али сретан удес хтеде, да. се марама откине. Јелка се спасе и добегне у оближњу варош, те ступи у службу Величковићке, где се синовац Величковићкин, Андрија, загледа у њу. Породица, где Јелка нађе прибежишта, увиди, да је она ваљана, те реши, да је даде Андрији за жену. Јелка не могавши тога дочекати, хтеде да одбегне. Међутим је Бранко, гоњен од гриже савести, од прекора матере своје све већма падао у злочин и заблуду, док се, наведен од Соке, не реши, да похара Величковићку. Ту се сукоби са својом женом, чијом помоћи и одбегне, пошто га беху ухватили. Судски органи, не нашавши Бранка, ухвате Јелку, држећи, да је с њим у договору и одведу је у але. Бранко то дочује, јави се суду, те избави Јелку, која пошто се Бранко био убио — своју руку пружи Андрији.

Наравно, да је та глума пуна и лепих и грозних момената, који глумчеве силе напрежу до врхунца Разузданост, бећаризам, самовољство, бујна снага, смелост и злочин славе своје оргије — кров сваку реч провирују „а ризиђа гуектеке1.“ С друге стране се протеже питома грађанска нарав, да нас ипак мало ублажи. Штета, превелика, штета, што нам лош укус једног човека поквари потпуно уживање.

Глумци су учинили бар то добро, што су се маскирали „по мађарски.“ Г. 0. Рајковић (Бранко) као „Ђебуат“ беше заиста грозно-диван. Бећ његов облик и глас оспособљавају га за улогу ту, а уметничка приказа, која се у 2. чину, у појави с матером, подиже до врхунца, заслужује свако признање. Какво ли не беше фино ниансирање у борби са савешћу, у малаксаном нитковлуку пред матером! Џа у 1. чину, кад се трудио, да забуњује себе које вином, које певањем своје цуре, те да се отресе и помисла на ужасан злочин, који почини пре неколико тренутака |

Тђа С. Максимовићка (Јелка) беше добра ми у говору и у кретању. Свој је двострук задатак ваљано приказала. Ту морамо приметити, да нам се свршетак пишчев веома чудним чини, „Јелка“ пада, после врло кратке борбе, у наручје „Андрији“, пет минута после самоубијства мужа свога. То је, по досадањем карактеру њеном, велика погрешка. Писац би чисто — тога тренутка ради — морао створити нов чин, да бар има одушке у времену.

Гђа Д. Ружићка, (Стана Ђуричићка) у 2. чину, у великој појави са сином Бранком, беше изврсна. То постепено растење њених осећаја од незадовољства до потпуна уверења. о ужасној истини, па најзад очајан повратак — беше у свакој нитици изучено и добро промитљено, с тога и мајсторски приказано дело.

Гђца Љ. Зорићева (Сока) (на хартији беше гђца Л. Хаџићева) отпевала је лепо и приказала је добро своју улогу. Глас је њен гибак и прикладан, особито у вишим слојевима, а и модулација беше сходна. И ту пам се опет памеће пређашња ствар: другчије песме морају извирати из уста крчмареве ћерке, која љуби убицу, са свим друкчије, него оне слабе песмице, које се чују при каквој питомој моби из уста обичне дилбер-швалерке. — Прерађач је мислио, да, је доста, ако стрпа ма какву песму, па ма се то ине слагало с околностима у глуми,

дат. Добриновића. (Пера) већ рекосмо, да је то глумац ванредна дара. То није прости лакрдијаш, то је комичар, у ког је и нога и парока, и око и глас у хармонији; код

њега допуњује један део други, те излази на позорницу као проучена и складна целина.

Гђа Ј. Поповићева. (Величковићка) задовољила. нас је у пуној мери. Наиме је у гласу добро појентовала благу нарав, која лежи у њеној улози.

Г. Лукић (Андрија) учинио је из своје улоге што беше могуће. Делокруг му беше сувише узан, али он својски остаде у тесноме оквиру свом.

И сад, при завршетку, нек још која реч падне у хатар гледишта нам. Кад се већ за преводе плаћа (5 ф. од чина), онда би сама управа требала да избере по коју глуму, те да је преда својим људма, да је преведу, а у другом случају, да је и не прими, Истина, кад се појединцима остави слободан избор, множи се и број нових глума, јер сваки ради на послетку радије добровољно него приморано, али управи стоји до слободне воље такве „прерађене“ глуме просто — не примити. к, Р.

% (Ред позоришних представа за месец фебруар о. г.) У петак 2. фебруара: „Звонар богородичине цркве.“ Романтична драма у 5 чинова, написала Шарлота, Бирхпфајферова, с немачког превео Јован Ђорђевић. — У недељу 4. фебруара: „Граничари“. Нозоришна игра у 8 чина, с певањем, написао Ј. Фрајденрајх, за српску позорницу удесио А Хаџић. — У уторак 6. фебруара: „Ловудска сиротица,.“ Позоришна игра у 2 раздела а 4 чина, написала Ш. Вирхпфајферова, превео А. Мандровић. — У четвртак 8. фебруара по други пут: „Дипломата, старе школе“. Шаљива игра у 8 чина, написао Хуго Милер, превео Бранко Мушицки. — У среду 14. фебруара први пут: „Наши робови.“ Позоришна, игра у 5 чинова, написао Сахер-Мазох, превео Сава Петровић. -- У четвртак 15. фебруара: „Мажеим Шрнојевић“ Трагедија у 5 чинова, написао др. Лаза Костић, за српеку позорницу удесио А. Халић. — У суботу 17. фебруара први пуг: „Лала“. Шаљива игра у 8. чина, написао Е. Спглигети, за српску позорницу прерадио Јустин М. Шимић. — У недељу 18. фебруара с новом поделом улога први пут: „Потурица,“ Драма у 4 чина, од Ивана Кувкуљевића Сакцинског. — У понедеоник 19. фебруара у прославу успомене на Косту Трифковића: „Љубавно писмо.“ Шаљива, игра у 1. чину, од Косте Трифковића. — За тим: „Мила.“ Шалау 1. чину, од Косте Трпфковића. После тога: „Школски надзорник“. Шаљива игра у 1. чину, од Косте Трифковића. — На послетку: „Мола вина, пола, воде.“ Шаљива игра у 1. чину, од Косте Трифковића. — У четвртак 22. Фебруара: „Љубав није шала“. Шала у 1. чину, по туђој мисли написао А. Хаџић. — да тим: „Доктор Робин“. Шаљива игра у 1. чину, написао Премареј, превео Јован Ђорђевић. — У суботу 24. фебруара први пут: „Дружина“. Шаљива игра у 5 чинова, написао ЈЕ Скриб, превео Драгутин Јовановић — У недељу 25. фебруара с новом поделом улога први пут: „Вампир и чизмар.“ Позоришна игра у 8 чина, с певањем, од Ј. Ситетије, за српску позорницу прерадио Ј. Ђорђевић. — У уторак 27. фебруара: „Дон Њезар од Базана“. Драма у 5 чинова, написао Диманоар, превео Н. — Замена: „Кин“, „Ђаволови записници“, „Мариски колотер“, „Мамица“, „Социјалне демократе““

Издаје управа српског народног позоришта,