Позориште

_____ У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 1. ФЕБРУАРА 1879. А

“т Одина пр | УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

Излази свагда о дану сваке

представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 н. месечно. — Претплата,

се шаље Корнелу Јовановићу, који се из љубави према позоришту примио да разашиље овај лист.

ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ГЛУМЦА,

(Наставак.)

Али ту се нађе управитељ у невољи, јер не имађаше толико чланова, колико беше особља. У Белу“

Ма колико премишљао, једна му улога остаде у рукама, а Лудвик тужно гледаше, како се најбоље улоге раздају. Ланге се нечему досети : та друго му ништа и не остаје, а он није више у Наумбурту.

„Ево Херцберже“, рече — „покушај још једном твоју срећу. Гледај како ћеш са „пољским стражарем“ готов бити, или он е тобом, — и улога лежаше у Херцберговим рукама. Иако та улога беше мала, то се ипак Ланге бојао, да Лудвик опет не прође као у Наумбургу.

На улози није било много да се учи, али су се глумци још унапред смејали, и то тим више, што се цела варош подигла да види „Тела“, па су се улазнице јако продавале.

На несрећу Лудвикову не беше та варошица, далеко од Наумбурга, па се тако и ту прочуло за пређашну игру Лудвикову на позорници. Он је имао између других послова још и то, да позоришну библиотеку и гардеробу држи у реду, и то је баш чинио, кад су неколико грађана улавнице за „Тела“ узимали у другој соби, у којој беше на зиду позоришна цедуља.

Прочитавши један од грађана Херцбергово име рече: „Но,г. управитељу, та могло је ваљда и без Херцберга проћи. Херцберг! Зар мора тај звекан опет на позорницу :!

· Оставши управитељ сам, уздисао је, и већ се у пола одважи, да Херцберту иту улогу одузме.

Растављен само зидом од дасака, Лудвик је све чуо.

Перо не може описати бол на његовом лицу. Он је дуго и дуго непомично стајао, и тек до-

цне оде у свој сиромашни стан, где се бацио на постељу, па је плакао горко.

У том су се већ и пробе за „Тела“ приближавале. Ланге не хтеде Лудвика ожалостити, па му остави улогу.

Главна проба би заказана. Звонце зазвони и проба се одпоче. Дође у другој радњи прва појава, где Руденц треба да изађе. Велика забуна, Руденц није дошао на пробу. Залуд су га тражили, он лежаше код куће, у љутој грозници. Шта да се ради. Ниједна особа не беше излишна, улавнице беху све продате, штета би била велика, али Ланге још не знаде себи помоћи.

На посљедној кулиси стоји наслоњен млад човек. Обрави му пламте. Види се, да се нешто бори, али нико на њега не пази. На једанпут стаде пред управитеља, и рече одважно:

„Т. уцравитељу, ја ћу да играм Руденца!“

Одговор беше: општи смех, и сам управитељ смешећи се слегне раменима, јер тај нови Руденц беше Лудвик Херцберт. — Али он поче и даље за ту улогу молити, па ако му не испадне добро, он ће док живи бесплатно служити, и све послове вршити, само да сад још једанпут покуша Ланге с њиме. Ланге није пазио много на, поругу око њега, но пажљиво слушаше Лудвиков говор и шапташе: „Тај не изгледа баш да је такав звекан као што га назваше.“

Ланге му да улогу Руденца, а Лудвик отрча као бесомучан кући. Сан му не дође на очи, док није улогу на изуст научио.

Учећи улогу, говорио је тако јасно и са ватром, да је по гдекоји комшија промолио главу кров прозор, да види шта је то на улици.

Пред зору леже сасма задовољан у постељу и заспи. Добри Греге мораде га будити, кад је

време дошло за пробу. (Свршиће се.)