Позориште

(558

ПАДА МОВ Ала

ЈЕВАНЂЕЉЕ ТОЛЕРАНЦИЈЕ,

СТОГОДИШЊА УСПОМЕНА.

Новембра, 1778., кад је Лесинг још радио на својој глуми: „Натан мудри“, пише он своме брату Карлу, па у том писму и себе и њега пита, да ли ће му глума икада прећи даске, што свет значе, па додаје к томе: „Макар било и за сто година тек.“

Тек ономадне је прошло сто година, како је Лесинг то изрекао; али већ на четири године после тога, како је комад наштампан света угледао, на две године после смрти великога књижевног реформатора, први пут је био прикаван „Натан.“ У предговору, што га је Лесинг хтео на чело да стави „Натану, али је остао нештампан, вели Лесинг: „Још не знам ни једнога места у свој Немачкој, где би се овај комад сада могао приказати, али нека је еретно и благословено оно место, у коме се прикаже први пут.“

Та варош, којој је Лесинг, имајући на уму тенденцију тога спева, у напред „срећу и благослов“ желио, беше Берлин. Заиста не могаше и не смеде то бити друга варош, до ли престоница, оне државе, чији је велики краљ изјавио био, да у њој „свако по свом ћефу може бити блажен.“ Та реч Фридрика великог тако би исто згодна била ва мото спеву, као што је зтодно оно: „1стобе, пат еб 16 Пи зипи!“

Морални и социјални значај Лесинговог спева, далеко надмашује његову важност по историју и развитак драматеске појезије и немачког поворишта. У томе су погледу „Мина Барнхелмова“ и

„Емилија Галотијева“ дела, која су имала више посљедица. да Лесинтовог „Натана“ је за то од већег значаја литерарни јубилеј, него театрални. Велика беше вештина, којом је Лесинг више поучни карактер свог спева знао обући у драмалску форму, па ипак је на немачкој позорници „Натан“ достигао своју чврсту позицију, ли својом тенденцијом, својом моралном вредношћу. Лесинг се ни сам није варао о драматској вредности свога спева. Више пута назива он у својим писмима тај свој спев „плодом пре полемике него генија,“ па већ априла 1779 пише: „Може бити, да би мој „Натан“ од мање утиска, био, кад би се на позорницу изнео, но то не ће нигда бити. Доста ако га свет само са интересом узчита, па ако од хиљаду читалаца бар један из њега научи сумњати у евиденцију и општост своје религије.“ · Ваља добро пазити: у евиденцију и општост! То значи: у оно, што је једино кадро, човека начинити блаженим. А он овде не вели: хришћанске религије, нето у опште „религије.“ (Само с погледом на ту велику тенденцију могао је Лесинг, који је онако скромно о свом песничком генију мислио, са, поносом оне горе наведене речи написати: „Нека је сретно и благословено оно место, ит. д.“ У том је смислу то дело најдрагоценија оставина, коју је песник немачког народа оставио не само народу, него човечанству ; јер то је јеванђеље толеранције, то је свето

писмо човекољубља. (Наставиће се.)

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Ловудска сиротица“. Позоришна игра уз раздела а 4 чина, написала Шарлота Бирх-Ифајферова. превео А, Мандровић).

(Свршетак.)

Кад бисмо сад хтели да продужимо, да обележимо, ма и најслабијим потезима и тек овлаш — каква је Џена Марије Јеленске као зрела пи савесна васпиталица, као одана штовалица свога господара, затонетног Рочестра, а најпосле као помирљиви, благи дух, који прашта старој својој гонилици: изгледали бисмо п сувише егојистични, јер би тиме своју пријатну успомену на тенани развијали и у истој уживали, — а намера нам не беше овде то. Ми хтедосмо, давши својој пријатној успомени слаба израза, оправ-

дати своју радозналост у томе погледу, како ће гђа С. Макепмовићка Џену схватити и према томе је приказати.

Па сад да видимо, да ли смо са те своје радозналости били кажњени, као оно спрам оног горереченог у поглелу приказа. „Ловудске сиротице“ у целини. Ту већ не можемо тако лако квапитулисати. Да смо се нешто задоцнили, па да смо видили само гувернанту Јену тђе Максимовићке, ми бисмо можда и безусловно оружје положили били; али, на срећу нашу, не утече нам сироче Џена тђе Максимовићке. Већ је и без кривице тђе Максимовићке рђав омен претходио њеном сирочету. Први су моменти сасвим остали неопажени -— та улазило се, шкринало се ципелама, устајало се, правило се места, говориле се облигатне фразе при састанку: та како би се иначе и мо-

__-__________-_____--_________ нон -_______________--