Позориште

ПОН

И сад, сав поцрвеним од срама, да сам се толико времена дукатима занео, а још писма нисам прочитао био... |

„Почнем дакле читати нисмо доброг мог оца...“ |

Овде саопштава Коста садржај писма и упу- | шта се у нежна и смешна расматрања о своме оцу, па онда наставља своју приповетку овако:

„... Кад сам га већ двапут прочитао и не- | колико пута пољубио, те и по трећи пут читати га хтео, обрнем га случајно, и спазим овај ровевегпрешт :

„»Слатки мој сине! За три месеца имаш ступити пред асентну комисију. За то би добро било, да се од лекара у Цариграду дадеш прегледати, ако можеш, да кући дођеш, ако не, моли капетана с моје стране, да ти на сваки начин при руци буде. Он ће ти за цело у колико га ја из твојих нисама познајем, као ваљан и поштен човек те услуге учинити.“ |

„Овде морам напоменути, да никад против капетана оцу писао нисам, напротив хвалио сам га више пута, и то с тога, што сам увидио да друкче није и да све друго не би ништа помогло.

„Кад сам прочитао писмо, представио сам себи у мислима оца, кућу, пријатеље ... С друге стране помислио сам на своје садање стање, и на једанпут епопадне ме неодољива тежња за ку-

| | | | |

ћом и родбином. С писмом у једној, а с дукатима у другој руци стајао сам забленут у ватру, и размишљао сам како би се могао куће дочепати, кад уједанпут чујем, да ме капетан виче. Стрпам брже боље писмо и дукате у џеши истрчим пред њега.

„де стек врагу

„„Читао сам писмо шијор (5апоге —- господин) !-«

„»Чувајте се, да вас други пут не зовем два, пут као сад, јер ћу и вас и ваше писмо у море бацити.“

„„Криза почиње — помислим у себи — за цело је сад новце бројао, и нашао, да је много на копну потрошио.“ “

„„Ја идем на „брик“ (брод с две јарболе и две корпе) „Нику“. Сутра нек је све спремно, можда ћемо, ако ветра буде, кренути се. Сад вечерајте, јер ја се нећу до сутра вратити!“

„Па онда окренув се дечацима повикне:

„„Хе! Гад (лопови), ропгоп (кукавице), скочите у „туц“ (врста чамаца), да би сте вратове покрхали, те да вас са покрханим вратовима у море лобацам.“

„Није требало двапут рећи. За тили часак су у „туду“ били, а мало затим и капетана одвезли. Останем дакле сам на броду.

осе

(Наставиће се.)

+

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У ЗАГРЕБУ,

Обећао сам,да ћу вам штогтод писати о драми | и њезиним успесима на нашем позоришту. Неће | нико опорећи, да се морамо за драму понајпре | постарати. Обзиром на драму даје сабор толике | своте загребачком позоришту, а на оперу је ми- | слио тек мимогредно, понајвише онда, кад се почело увиђати, да ми са свим хрватске опере не можемо гајити. :

Било је време, кад је драма у Загребу била оно, што управо узевши мора бити: најмилија, забава хрватском опћинетву. Но суђено је, да све иде напред. За драмом дошла је оперета, али јадна оперета једва да је могла постојати уз драму. Али онда рекоше учени људи: оперета је само приправа за оперу, а хоћемо ли, да будемо право изображени нарбд, морамо гајити и оперу, оперу онако као и драму.

Напокон је дошла опера. У први мах очарала је

старои младо, а кад су свакојаки певачи и певачице почели у великим партијама крештати, 0хладни помало опћинство и окрене леђа опери.

Неки рекоше шта више, боље и оперету, него ли тако лошу оперу. Сигурно ћете се сећати, каква се граја заметнула у нашем новинарству, после тако промењених околности. Па зар ћемо ми као раци натраг2 Иза толике борбе за оперу, да се опет повратимо к глупој оперети 2

Молим вас, коће данас у Загребу поверовати, да је пре две године опера била у опасности, да је изтисне оперета. Али опера је данас пошла још и даље: она је истој првој јунакињи драми, постала опасна, јер — но јер у опери певају ваљани певачи.

Човека збиља, гроза хвата, кад се сети, да су не давно у Загребу певали Компити, Далфији, Ференцији и — бог зна колико још честитих душа

по а а ШИ