Позориште
5, У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 8. МАРТА 1879. „~~~
47 родина у, > о“
ПОЗОРИШТЕ «ние
4
са
УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,
Излази свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 н. месечно. — ПО се шаље Корнелу Јовановићу, који се из љубави према позоришту примио да разашиље овај лист.
УСПОМЕНА НА ПОКОЈНОГ ПРИЈАТЕЉА,
ТУ.
(Наставак.)
„Чисто ми је лакше било. Никад боље, што је капетан баш сада отишао. Бар ћу лакше моћи о мом спасењу премишљати.
„Кад се дечаци с гуцом врате, кажем им, да ми зготове вечеру, али да капетан неће на вечеру доћи. Ово сам последње додао ес тога, јер то значи, да се онда, кад капетана на вечери није (бар је тако на „Јозићу“ ИМ не штеди ништа, већ се добро једе и пије.“
Овде сада описује Коста прилично потанко доста, богату вечеру на броду, и наставља даље овако :
__„-... После вечере почнем из нова мислити на моје спасење.
„Прочитам и опет писмо, па ипо други пути увек наравно евршим са постекриптумом. Помислим најпосле, не би ли ме како овај блажени постекриптум могао спастиг.... Не би ли се како дао изврнути2... Дајда видимо. „Слалљки мој сине! За три месеца имаш ступити пред асентну комисију. За то би добро било, да се од лекара у Цариграду дадеш прегледати, ако можеш, да кући дођеш, ако не, моли капетана с моје стране, да ти на, сваки начин при руди буде. Он ће ти зацело, у колико га ја из твојих писама познајем, као ваљан и поштен човек те услуге учинити“ · Пред „дадеш“ може се таман додати једно „не,“ а пред речима „да кући дођеш“ има празна места, да се дода „већ,“ аречи „ако не“ могу се и избрисати и закрмачити, та зар из пера не изиђе доста пута којешта, па зашто не би кад и кад и која крмача 2... Прегледим још једаннут, поправим и прочитам..... „Живио!“ повикао сам самоме себи. „Камероте!“ викнуо сам дечку капетановом, „Камероте ! пунч ми зготови, јер кад је Питагора због оне математичке
| у славу
ситнице сто волова боговима заклао, могу и ја овог мог красног проналаска попити пунч :“
„Па сад још једанпут на тенани прочитам постекрипштум, који је овако гласио: „Слатки мој сине! За три месеца имаш ступити пред асентну комисију. да то би добро било, да се од лекара
| у Цариграду не дадеш прегледати, већ ако мо-
жеш, да кући дођеш. Моли капетана с моје стране, да ти на сваки начин при руци буде, ит. д.ит,д.“
„Сад је све у реду. Ово ћу писмо сутра, капетану показати, па ако ме пусти — добро! Ако не — ићи ћемо конзулу, а конзул ће ме већу ствари асентације кући послати.
„У овој радости заборавио сам, да је већ доцне, и да је време спавати, те се брже боље у постељу бацим ...
„Кад сам се сутра дан пробудио и на „коверту“ изишао, али ведро небо, чист зрак па ни мало ветра. заповедио, те рекнем „нострому“ (првоме међу морпарима), да се све уреди, јер ћемо се данас можда кренути. Ови морнари погледају ме уплашено, јер се томе нико није надао, и почеше са свију страна гунђати, али капетанова реч била је светиња!
„Оставим их сада нека раде, што знаду, а ја се сиђем, да своје ствари у ред доведем, јер се нисам ни сумњао, да ћу се из брода искрцати.
„»јТако! Сад је све у реду!“ говорио сам полу на глас, излавећи горе и трпајући кључеве од својих сандучића у џеп.
____„Никад у бољем, — али камо ћете зпоге о (млади господине) 2“ „Обрнем се, а за мојим леђима капетан. „Био сам изненађен његовим питањем, и не
Сетим се, шта ми је капетан јуче