Позориште
| "
|
|| ера 4 ТОДИНА 11. о
У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 15. МАРТА 1879. „-.-
= БРОЈ 30, = а
||
УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,
Излази свагда о дану сваке представе на. по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 н. месечно. — Претплата се шаље Корнелу Јовановићу, који се из љубави према позоришту примио да разашиље овај лист.
УСПОМЕНА НА ПОКОЈНОГ ПРИЈАТЕЉА, | ЈЕ
(Наста вак.)
Марија. Ништа 2 дар то није умрет, свиснути од јада,“ | Гледећ) како са мном поступате сада || Милан. | Опростите, ал ја -— заклињем се богу, Из тог целог ништа разумет не могу! Марија (е афекталијом.
То је емртни удар, што сте м' могли дати, Не разумет ништа2... Е, сад ћете знати ! (За себе) Ако то одржи, тад" сам уверена, Да му ] преко свега најмилија жена. (Гласно.) | - Зар то нису јади, млада, лепа бити, _ Па без ике наде другога љубити! Газећ' женска стида, ломећ' гордост моју, Просјачити клечећ' срце, љубав твоју... Ох! камена стено! рећи се не море, У мојима трудума, какав пламен горе!
" Милан. Опростите — ма већ сад ће дванајст бити, Паја с“.
Марија (тужно).
Знам већ, знам ја — жени вам се хити! Ох! проклета жено, што ми драгог оте, Зар се пустахинко не плашиш грехоте Алт тако ми бога, док узбуде мене...
Милан. Ако бога знате, маште ми се жене! Јер кад за њу чујем —- да ме враг однесе,
Кожа ми се јежи, душа ми се тресе! Марија (изненађена и збуњена). Шта 2 Шта 2 Шта сте рекли > : Милан (не слушајући). ; Еј, да камо среће, Ка што лежи болна, да се дигнут не ће!
Марија (сва дрхћући). Шта Милан (не слушајући). Срде би моје, да те куге није, Пред евим светом љубло, што сад љубећ' крије! (Пренув се) Ма опростте, морам сад вас оставити, Јере мисе хити драгу загрлити, А кад драга чека с осмехом на усти, Спора су и крила соколова, пусти. Олуга сам понизан! Појава трећа. Марија (скинувши маску). Шта Шта се то збило Је ли то на јави, или ми се снилоз Он да другу љуби»... Ох, боже! Ох, боже! Та је л то'могуће, да ж то бити може2!.,.. (Калосно)
Аох, клете шале —- заслепи ми очи, Само да још боље видим у слепоћи!
| (Пренугши се на, једарел)
| Ма што да ја јадаме Аох, луде мене!
· Ко да с због тог икад јадовале жене! Зар ја нисам лепа, зар сам мртва веће! дар. се и за мене нико наћи не ће» Јоште има жена толико памети,
Да се ка што треба знаде да освети; Осветћу се, боме, та жена сам зато,
А освета ј лепа: љубазника јато!
Толико је само изведена та шаљива игра, којој је предмет тако занимљив, да је заиста достојан обраде. >
Вредно ће бити саотитити овде и почетак "трећег комада. Исти је за нас у толико интересантан, што тај посао спада још у раније доба, ђаковања костиног на гимназији.
Ево тога почетка: