Позориште

| пала У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 18. МАРТА 1879. | # | 3 ~ _ : Па || || => | 4 ТОДИНА > || || -К || УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ, Излази свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 п. месечно. — Претплата, се шаље Корнелу Јовановићу, који се из љубави према позоришту примио да разашиље овај лист. плав | | УСПОМЕНА НА ПОКОЈНОГ ПРИЈАТЕЉА, || у. (Наставак.) Драгомир. Божа (вамитљен и збуњен) Никад боље! Божо, Јеси ли од речи2 СОлушам! Само даље! Па помогнеш мени, помоћћу ти срећи. Може с' поуздати, коме: куд год шаље. Божа, | Каз'ли сте: Мирише немецко печење Шта 2 Зар је у игри цела моја срећа 2 Драгомир. | Господине драги! И груди и плећа, Та какво печење; — Небеско створење, | И нога и рука, и сви уди моји, Див-анђелак с неба, вила из планине, | И најпосле глава на служби вам стоји, — Богиња, што у се скрива све врлине, То јест слагао сам, главу дати нећу, Једном речју веће, девојчица лепа... Јер како без главе да уживам срећу2 Божа. Драгомир. Ја ту не знам ни главе ни репа! да све ото не дам ни мрвице леба, — ·_ У кућици отој, чудно ми је мало, Досетљивост твоја и памет ми треба. Да их је толико кирајџија стало. Божа, Драгомир (смејући се.) “Шта Зар тамаленкост 2 — Прост'тештоћурећи, Ка што видим ниси појетичан јако. _ Ви сте баш из шуме морали утећи, Божа. | Када још не знате, да к'о тиме ради Ја јектичав нисам, нит ћу бити лако! | У данашње време умире од глади! | Умерено живим, по недељу дана | Но сад ствар ми каже. Бели, жути, црни пасуљ ми је рана. | Драгомир. | Па још кад се добро понаједем боба, || ћелиш ли је знати, | Не бојим се смрти, не бојим се гроба. | Требаће пре свега говорит ми дати, | Као што смо напред рекли, да је ова глума || Тако ћути сада! недовршена, могли смо сада из ње саопштити само || Божа. оволико, колико се у хартијама покојниковим за| То ћу тешко моћи! текло. Из овог одломка не може се заплет ни на| Драгомир врети, али што је значајно, то је, да у дијало| Па на мене слушај! зима имаде по нешто досетака и каламбура. || Божа. На овим покушајима књижевним, будући су | Још ће теже поћи! већином на Реци писани, опажа се у статуи у Драгомир, језику хрваштина. Уплив хрваштине опажа се пак | Видиш кућу ову, у тој кући дише и на самом писму, јер један део ових покушаја, | Небеско створење — (међу њима напред саопштена прва, песма и путо| Божа, (зверајући по небу.) писна црта из Цариграда) писан је латиницом. | Још ће бити кише ! Из саопштених одломака књижевних покушаја, | Драгомир. могло се видети, да се у томе гимназијалцу буди | Ма ти и не слушаш — | и развија будући књижевник. · (Наставиће се.) |