Позориште

РА орле 66

ПЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦА А, 0, ГРИБОЈЕДОВА,

Пре педесет година, 80. јануара 1829 године, ногинуо је у Техерану од бунтовничке руке чувени русви драматски писаца. С. Грибоједов, државни саветник и посланик руски на техеранском двору. А 80. јануара 0. г. прослављена је свечано у Петрограду, и по целој Русији, педесетогодишња успомена на тога књижевног првака. руског, јер је тог кобног дана Русија и руска књижевност прераном и трагичном смрћу изгубила једног од својих првих народних представника на умноме пољу, нарочито пак, на пољу драматске уметности.

Александар Сергијевић Грибоједов родио се у Москви године 1795. Његови аристократски родитељи дали су му изврсно васпитање. Науке (правничке) довршио је на московском свеучилишту. Како је знао више страних језика, проучавао је он још као младић ваљане стране писце, те је тиме претекао знањем своје вршњаке. Осим тога. је Грибоједов основно изучио теорију музике, а знао је тако изврено ударати у гласовир, да је живо учествовао у „музикалним вечерима.“ Године 1812. ступио је, по тадашњем обичају, у војску, али му није годио официрски живот. По природи својој нагињао је он још од младости Е позоришној уметности. Већ год, 1815. оде у Петроград, где је дао приказати своју шаљиву игру „Молодке супруги“ (Младенци), коју је написао још као војник. Од стога времена посветио се Грибоједов књижевности и позоришту, чинио је

"тичким пословима.

познанства с многим писцима и прерађивао је и преводио француске позоришне комаде. У то доба, писао је и шаљиву игру: „Овог сежља, или замужнал невфста (Своја породица, или удата невееста), коју је радио заједно са Шаховским и Хмељницким. За тим је био одређен за секретара, персијског посланства, те је том приликом научио персијски и арапски језик. У Персији је засновао план својој знаменитој шаљивој игри „Горе отф ума“ (Тешко ономе, ко уме да мисли), али ју је довршио тек 1822, кад је прешао у Грузију и служио тамо под Јермоловим. Те исте године добио је допуст да иде у Москву, где је, упознавши се по ново с московским друштвом, много што шта изменио у својој шаљивој игри. Из Москве је отишао у Петроград, где се заузимао, да изнесе на позорницу ту своју шаљиву игру. Али цензура није дозволила ни штампање, ни приказивање тога драматеког дела. да то су та преписивали, па се оно у рукопису растурило готово по целој Русији. Огорчен поступком цензуре, вратио се Грибоједов у Грузију, где је за време војне е Персијом живо учествоваб у полиИз писама његових, што их је од онуд писао својим пријатељима, провирује нека туга и незадовољство, што далеко од рода

· свога живи са људима, који су са свим друкчије

мислили и осећали него он. Често је жалио, што није могао да се ода правом свом позиву, за којим та је срце вукло. (Наставиће се.)

БибР

УМЕТНОСТ И ВЕШТИНА.

(Вечерња забава у корист поплављених Сегединада.) Да би се помогло пострадалим становницима, Сегедина и околице, узео је ововарошки мађистрат, усљед министарског позива, иницијативу око скупљања добровољних прилога за пострадале. У тој цели решио јје такођер, да се у корист пострадалима и једна вечерња забава приреди, чега ради је склопљен одбор од управе једне и друге овдашње гимназије, од управе српеког народног позоришта и овдашњег немачко-мађарског певачког друштва „дДаларде.“

Та, забава, била је у суботу, 10. (22.) марта у дворани срп нар. позоришта. У 7,8 сахата био је заказан почетак забави, и већ пре заказаног времена била је дворана дуп-

ком пуна отмене новосадске- публике без разлике народно-

сти — врло редак појав у Новоме Саду, где су народности тако строго једна од друге одлучене, Забава та започела са песмом: „Ловачки опроштај“ од

Па

А св, Еј Мендлсона. Отпевао ју је мешовити збор кр. мађ. велике гимназије. Малозвучну ову песму отпевао је збор врло та-

· чно и округло. Нагласци су одговарали у потпупој мери

пропису, што је тим веће хвале достојно, јер се збор састоји из почетника, којих је број око 70. Задовољство своје изразила, је публика бурним ташнањем и громовитим „живили“. да тим је следовала песма „Певајмо браћо“ од Хубера Певао ју је мушки збор новосадске „Даларде“ под управом г. Ф. Петрика. Мало нам је, да смо се овом при-

ликом са г. Петриком, који је био неко време на челу пређе

постојалог српеког новосадског певачког друштва, опет једном као са коровођом једног певачког друштва састали, и уверени смо, да ће том изврсном музичару за руком поћи, да новосадска „дДаларда“ може захтевима овдашње песми одане публике као што треба одговорити. Завеса св и по трећи пут диже, и пред нама стоји мешовити збор српске велике гимназије, да под управом г, Грчића отпева,