Позориште

па 41812.

конкретнога, стварнога, што се са сваке стране опипати може, није то био још потпуно савршен земаљски створ од меса и кости, него је била, више идеална слика, коју је машта свакога појединога по своме начину сликала, и коју, кад си ју год из ближе проматрати хтео, ниси могао нигде руком ухватити, јер ти се њено од сунчаног зрака оплетено тело свагда измицало, и рука би ти само у празнину захватила. Овако је

_ морао покојни Коста умствовати, а нешто је од

овога заиста и било у ствари. Њему пак морало је то све још друкчије изгледати, њему, који се заиста за неко време од српског друштва одлучио био и заиста себи неки практичан начин мишљења присвојио. Или је зар можда ово све реакција била напрема пређашњим великим илузиЈама, произведена сад грозним дезилузијама. Било је ту, да ботме, свакојаких разних уплива, но главно је то, да се онај претерано идеални правац није са Костиним практичним назорима, са његовим конкретним схватањем слагао. Он се, као и онај француски гроф, није задовољавао са еамим формама, него је свакој ствари свагда и језгро тражио, што се опажа и на свима списима, његовим, који нису засновани по некој апстрактној мисли, него су вађени из пуног и богатог врела евакидашњег живота. То је — по нашем мњењу — главни, и ако не једини узрок тадаЊој његовој одлучености. А да је то заиста тако, имадем за доказ томе још неколико података из његовог живота, од којих ћу можда неке још у течају ових чланака саопштити.

Кад је школе свршио и испит положио дође у Пешту — то је било у лето г. 1867. — и стане у праксу код тадањег пештанског варошког суда, као сенатски бележник. Ови сенатски бележници били су само почасни бележници, ау ствари били су практиканти код суда, којима је дужност била, да у седницама судског сената перо воде и о истима записнике састављају. Награде или нису имали никакве, или су добијали обичне дневнице. Али главно је била пракса, која се код варошког суда прибавити могла, и е тога су се млади евршени правници отимали о таква места.

Ту је Коста пробавио неколико месеца. У то доба. је већ била образована нова угарска влада. Све муниципије угарске на ново се рестаурисале. Па и у Новоме Саду образован је нов мађистрат са новим варошким представништвом. Градона-

| | | |

челник Новога Сада био је др. Светозар Милетић, а велики бележник био је др. Лаза Костић,

Уз великог бележника био је јоши подбележник,

који је варошком суду додељен био. Но како су се послови у политичној, административној струци гомилали, појави се потреба, да се постави још једно место подбележника у магистраљу, који ће вел. бележнику додељен бити. Пок. Коста потражи ово место, и добије га. То је био његов први прави корак у практичан живот.

Али није дуго служио, а наиђе олуј на ново-. садски магистрат, Угарска влада наименује за Нови Сад ванредног комисара, градоначелник др. Св. Милетић буде суспендован, а варошки капетан Ђока Камбер даде усљед тога оставку. За овим су дошле истраге, па суспензије, па опет истраге. Коста Трифковић се налазио на нижем месту био је само подбележник — па је овај олуј срећно преко његове главе прејурио. Но не само, да га овај олуј није оборио, него је он за време ових тешких околности својом вештином и вредноћом шта више и симпатије меродавних личности придобио, тако, да при обновљеној рестаурадији, г. 1869., буде за великог бележника, вароши Новога Сада, изабран.

__ Доласком својим у Нови Сад Коста се опет приближио старим круговима својих пријатеља, примакао се ближе огњишту српског књижевног друштвеног живота. Међу тим су се и облаци, што су се над главама народне странке вили, мало разишли. Политична бура мало се стишала, сталожила. Радња уједињене омладине била је у највећем јеку, — покренуо се и орган омладински „Млада Србадија.“ Радња „Матице, Српске“ добила је такођер под председништвом дра Јована Суботића, који је онда у Новом Саду живио, нешто више полета, нарочито се пак српско народно позориште почело опорављати од болова, што му их је рађање српског позоришта у Београду причинило. У то доба било је на новосадској српској гимназији, код народних завода, у уредништвима српеких листова, у варошком матистрату много младих људи, који су се инресовали, припомагали, радили око српског културног напретка. И на црквено-школеком пољу почела је српска народна странка маха отимати. Све то били су моменти, који су на пок. Косту утицали, да се Коста са собом и са околностима, измиривати, и неки идеални полет добтвати почео.