Позориште
“ооафер 6 Форог~
жио, шта је ваљао „народу своме Лаза Телечки као глумац.
И ове године изгубило је наше позориште више евојих чланова. На прво место долази Никола Зорић, који је и у злу и у добру код овог народног позоришта, истрајао, и верно, савесно и поштено послужио му, У њему губимо глумца, коме се не ће лако замене наћи у улогама, које захтевају тако зване сухопарне комике. Његов Црвенко у „Старом баци“, Дон Клето у „Леку од пуница“, Ружић у „Мамици“, Поповић у „Француско-пруском рату“, Карло ХИ. у комаду истога имена, итд., остаће у живој успомени свију пријатеља позоришне уметности, а та успомена трајаће докле устраје и народног позоришта. Нек му је од нас. хвала на труду и нека га прати добра срећа на новој стави његова живота.
Број нашег и онако маленог женског подмлатка, умалио се и опет одласком Љубице 30рићеве, која се удала. Рођена тако рећи на даскама, што свет значе, била је на. позорници тако. као код своје куће, па је из дана у дан лепо напредовала и у позоришној вештини. Да је остала на своме месту, стекли бисмо у њој вешту глумицу, нарочито за живе и несташне ул ге, за које је и дара и воље показивала. Осим тога. имала је и добар. глас, чист сопран, па је умела»: добро певати. Тај губитак не ћемо моћи тако лако накнадити.
Од мушког подмлатка изгубисмо у Оветозару · Вујковићу доброг приказивача мањих улога равличите врсте, а у Михаилу Рајчевићу даровитог приказивача мањих карактерних комичних улога.
На место њих набавили емо овај подмладак: ђуру Јовановића, Андрију Десимировића и Ђорђа Банковића. Ђура Јовановић показује дара за. приказивање старачких улога, а осим тога има и леп, дубок бас за певање. Андрија Десимировић
има и дара и воље за приказ млађахних љубавника, у чему га потпомаже и витак стас и леп глас. У Ђорђу Банковићу ј: воља према приказивачкој уметности јака, па ће тако моћи савлапати еве тешкоће, које му за сад стоје на путу.
Од „Зборника позоришних дела“ изишла је свеска 14., а у њој је штампана трошком Ењижаре браће Џоповића шаљива игра „Фрише фире“, од Косте Ристића.
Лист „Позориште“ излазио је и ове године ва време бављења позоришне дружине у Н. Саду. Уређивао га је, као и до сада, А. Хаџић.
Већ из овог кратког извештаја моћи ће увидити славна скушштина, да се досадања управа, и за ово последње време, као и за прошлих десет година, својски старала и неуморно радила, да наше позориште достигне уставом му прописану мету, да постигне свој узвишени задатак, што га ваља да врши као завод за ширење просвете и буђење народне свести, управа се старала да избором и удетавањем добрих комада за нашу позорницу и складним и добрим представама пружи нашем свету правог уметничког уживања, и да у опште одржи народно позориште на висини свога културнога задатка. Да нису непрекидне новчане неприлике и друге тешке незгоде управи у вршењу њене дужнов'и свеједнако сметале, може бити да би могла показати и сјајније успехе а овако само толико може рећи, да је чинила што је год могла, или много пута управо и више, него што је могла, и да мирном савешћу може чекати пресуду и садањег и потоњег нараштаја. Сада је пак и опет на славној скупштини, да се постара, о начину даље управе, којој ће, као и досадањој, главни задатак бити, да брод позоришни достигне предгорје добре наде, од куда ће сретно моћи доћи и у сигурну луку добре среће и лепе славе народне.
ФИОТИЋИ.
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ, (Лаворика и просијачки штап, позоришна игра У 3 чина, с певањем, од К. Холтаја, превео Н Ј. Мостић. Завршна игра у 1 чину: Провијачки штап и лаворика.) Након скоро пуно две године дошло нам је наше народно позориште и већ је 15. новембра представљало за нас нов комад под горњим именом.
Хајнрих је песник и то тако занесен песник, да га РВ
ИО АИ
од певања нико и ништа уздржати не може. Он је претеран, па још кад доби лавор-дрво у знак његова висока појетична духа — песничка страст долави до вршка,
Он у истини има поштовача, и то прво у жени својој, коју је баш због тога и узео, што је његове песме певала, а даље и у госпођици Агнији, ћерци барона и банкара Амзла. Она му, али већ ожењену, и посла лаворику.
Али има и непријатеља. То су већином бивши прија-