Позориште
= У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 21. НОВЕМБРА 1881. блог ~
а ПОЗОРИШТЕ «=>
УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,
Излази свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. Претплата се шаље администрацији „Позоришта“, у матичином стану, у Новоме Саду.
Наша глумачка дружина је за ових прошлих 18 месеца, т. ј. од 1. маја 1879. до 1. јуна 1880.
имала заслуге. . | + 21813 фр. Обен. издашка с ~ <= 6 = 19900. фр. 12 50.
дакле сувишка 2.918 фр. 82 н.
О свему овоме изнеће се овој Ре тини посебан извештај.
И тако, господо, као у честитој кући, где је добро газдовање и слога, ту је среће и напретка, ту нема кавге ни зађевице, него је ту радост, ту се весела лица сусретају, — тако се и ми, хвала богу, у овом друштву са веселим лицем могосмо данас сусрести. Дао би бог, да тако узмогнемо и до године. А то ћемо моћи само тако, ако останемо вредни и постојани устаоци, верни храниоци аманета народног. А ваља да знамо, да је позориште једина књига, отворена делом народу, из које може свако, учен и неучен, читати. То је књига, која живом речи не самок памети, него и к срцу говори. Народ је наши за овај мах показао, да има и материјалне и моралне снаге у себи. Али је та снага у клици, која ваља да се развије и разграна. Та клица, кад се по народу рашири и захвати корена у срцу и души његовој, колико је у први мах малена, кад се рашири, може чуда починити, а народ спремити за још благодетнији и обилатији рад и у другим струкама напретка, народног.
Са том узданицом приступимо к данашњем редовном раду“.
Истој Нозоришној скупштини поднео је привремени управитељ позоришне дружине, Димитрије Ружић, овај извештај:
„Славна скупштино ! По до сад заведеном обичају и дужности, част ми је славној скупштини поднети годишњи извештај о раду позоришне дружине. Славна скупштино! Ја сам по одлуци
а
ОРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,
(Наставак.)
"да се тамо иде. И тако, добивши концесију, кре-
· том, само да се не би сасвим успавао српски дух,
сл. управног одбора за ових последњих четирипет година био одликован именовањем редитеља код ове дружине, а лане ми и та част у део паде, да ме је сл. скупштина и за управитеља, изабрала. Ја сам са избора примио, и то за то, што је потреба тако захтевала, а не за то, што ја не бих довољно оптерећен био својим глумовањем и редитељством; али славна екупштина, је самном заједно увидила, да је тако морало бити, и ја држим, да сам оправдао то поверење и да сам управитељску дужност савесно вршио.
Ток позоришног рада за ову годину дана био је овај:
Позоришна дружина пошла је из Новог Сада,
| у Ст. Бечеј 26. априла 1879. и бавила се тамо
9 месеца дана. За то време дато је 82 представе | и једна „Беседа“ са тамошњим певачким друштвом. Из Ст. Бечеја. отишла је дружина, 27. јуна у Сенту и бавила се тамо месец дана. За то време дала је 19 представа. Из Сенте отишла је 1. августа у Вел. Кикинду, где се бавила, 2 месеца, и дала је 31 представу. У Кикинди требала је бити још једна или две представе више, али како је број претплате истекао, то се морало после ређе играти, и то због концесије, која није на време приспела за темишварску међу, а са Темишваром већ је уговорено било,
нула се дружина 3. октобра за Темишвар и бавила се тамо 3 недеље дана. Свега је дато 11 представа и | корисница. У Темишвару се, истина, једва крај с крајем сватио, али ја, у договору са. дром Бранком Отефановићем, не хтедох нипошто пропустити Темишвар, ма и са малом ште-
који је збиља нашим доласком тамо прилично пробуђен, бар што се нашег позоришног завода тиче.
НИ