Позориште

себи 14 Фивог~

Из Темишвара отишла, је дружина 23. октобра у Вршац, и бавила се у њему 2: месеца. Ту је дато 39 представа. Из Вршца кренула се 2. јануарм 1880. за Панчево и тамо се бавила 2: месеца; дато је свега 38 представа и једна забава. Ту је позориште опет са неколико представа ускраћено било, и то ради месојеђа, а са власником дворане није се могло другчије удесити, него смо му морали по гдекоју суботу уступити за балсве. Из Панчева дошла је дружина 15. марта о. г. у Вел. Бечкерек и бавила се у њему 2 месеца; дато је 32 представе. Из Бечкерека дошла је дружина у Меленце, где се и сада налави, и бавиће се месец дана.

Промена у дружини са члановима ова је: Д..

ћирић и Реља Поповић иступили су из дружине, док се иста у Бечеју бавила. На њихово местс испомагао сам се са једним чланом из београдског позоришта, ког сам од ондашње управе замолио, да за време њихових ферија овде пробави, а то је био Ј. Божовић, који је већ једном код наше

ти б

дружине био члан. По његовом одласку примио сам М. Димитријевића, који ми се понудио из Пелешевог друштва. На место оболелог шаптача Отепића, помагао сам се неко време са једним кикиндским дилетантом, К. Бубановићем, док нисам добавио М. Кабарца из Ликићевог друштва, но исти је после кратког бављења, ради породичних ствари, морао отићи, а Степић је још боловао, те сам тако био принуђен узети М. Рајчевића за шалтање. После тога су иступили из дружине А. Десимировић и ђ. Јовановић, а на њихова места, добавио сам М. Гавриловића и К. Миловановића. Поред Димитријевића примљена је и жена му, која заступа бившу глумицу Љ. Зорићеву. Осим тога узео сам био из Вршца двојицу на пробу, који се бавише код нас шест недеља дана, али са слабим успехом, те тако се повратише опет својим кућама. Један је био занатлија, по имену Путник, а други Деметер, фотограф, трећи је почетник, Алекса Рашић, (О. Димитријевићке брат, који се још код нас налази.

ен ! (Наставиће се.) ЊУ,

а _______-

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Јевуита и његов питомац. Шаљива игра у 4 чина, написао А. ПТрајбер, превео Н. М. Приказан први пут 17. новембра о. г.)

Тешко је о овом комаду изрећи објективну критику. Тешко је за то, јер сам комад не одговара правилима драмске вештине. Представа пак у ошште била је добра, а и највећи део публике био је потпуно задовољан...

Тема је врло проста, око које је ова шаљива игра склопљена. Шарл, син грофа Карбонета, треба да се ода свештеничком чину. Тако је то удесила интрига грамвљивих сродника, који су хтели Карбонетово имање да придобију. Међу тим Шарл је врло живе, носташне нарави, па би лако могао осујетити план „доброжелателни“ сродника, ва то му треба васпитач, који ће га окренути, укро-

тити и за цркву задобити. Тако долази млади језуита, |

4' Арбо у кућу грофа Карбонета. Приликом прве лекције, што је давао шеснаестогодишњем Шарлу, повери се старији и искуснији језуита овом младом дерану у погледу расположаја свога срца, и из среде историје о св. Кришпину, прелави на несретну љубав, коју је проводио са неком младом племићком у Паризу, која га је изневерила. Та иста племићкиња случајно се деси у двору гроа Карбонета. Још ва трајања прве лекције појави се она са својим оцем у башти. Језупта је позна, неколико момената, па се старим жаром распламтео. Млади Шарл узима на се ролу испомагача, да јевуиту ив његове неугодне ситуације ивведе. Налаже му, шта да ради, па да може своју љубазницу Анђелију, гроФицу Боасонску, задобити.

Он аранжује целу интригу, која ни мало није интересантна, нити је природна. Супарник јевуитин, неки гроф Франкарвиљ, који броји 65 предака, буде поплашен са симулираним позивањем на двобој. Дон је јевуита, који се међувремено под егидом свога ученика потпуно „цивиливовао“, извукао свој мач, гроф је већ побегао. У том изиђе, да је језуита племић, и да је наследио неко имање, и тако је његова женидба свршена. У последњем чину на послетку изиђе и интрига баронице Нарбонске, и тако млади Шарл, са сапивволењем свога оца, који јако пати од костобоље, спрема се, да ступи у војску, да се бори за величину Француске и домовине. У општој радости узима вртарски момак Килијан Анету ва жену, старог грофа пролави костобоља, а бароница Нарбонека, сели се из двора заједно са својим милосником,.

И ив ових неколико крупних цртица види се, да је ова шаљива игра једна од оних, које, кад се добро представљају, могу донекле задовољити добро расположену публику, али даље уметничке вредности немају. Крупна погрешка је пре свега то, што ни једна Фигура није истинита, ни један карактер није конзеквентно изведен. Најблагодарнија. рола још је Шарлова, код кога се међу тим мора заборавити, да је дечак од 16 година, који је све дотле био под надзором васпитача, и није имао прилике у свет да погледа. Јевушта је посве неприродан. Јако нас подсећа на замрљанб фигуре ив „војротфаге“-романа; а он би требао да је главна особа ове шаљиве игре. Његове речи немају садржине, његова дела немају смисла, његово понашање час је у правом смислу јевуитско;

Мана ст о а