Позориште

мах са Њом скачу одважно у платно. За десет | минута сви смо доле — спасени.

У пространо двориште полиције носе се рањени и они, којима је лекарска помоћ нужна. Неколико буктиња, осветљују те тамне просторије, који већ по себи изазивају немио утисак. Ту су искупљени лекари, стражари, војници — и начичкане и набацане гомиле мртвих и тешко рањених. Слика ужаса, какву је тешко замислити. Очајним погледом тражи отац свог млађаног сина, наду и уздање своје; престрављен држи смотру над мртвима и рањенима, те се чисто боји да међу њима не нађе оно што тражи. Наједаред врисне и стропошта се код лешине девојачке, младе хао капља и заносно лепе и ако мртве. Тражио је сина, па је на кћер и заборавио. Кукаван отац. Међу тим носачи непрестано доносе мртва тела и бацају их. на гомилу. Већ од дужег времена посматрам младу дивну женицу, како разгледа мртве. Коса јој расплетена, из румених лепих образа цури јој крв и пада на тешку евилену хаљину; но она на том не пази. Носач унео и збацио још једну жртву. Млада жена погледа и врисну, те се очајно стропошта крај самртника. На врату јој дивни ред бисера, а на малом прсту мртвачевом светли се дијаманат ванредне величине. Кад је пала на земљу изустила је име евога мужа, „Едуарда“. Сад га ухвати грчевито за руку, свест јој се враћа, она та опипа па остави, за тим потеже рукама у главу и дохвати се злаћане косе, те је као бесомучна чула; ужасно кука, бесни, бела пена излази јој | на уста, крха руке као очајнила и после неколико минута стропошта се мртва крај мужа. Лекар приђе невољници, констатује да, јој је препукло срце од жалости и бола и — иде даље.

Велики војвода Виљем ушао је у двориште. Очи су му пуне суза. „И сувише јада“ промрмља. И заиста, тек сад настаје гроза. Носачи уносе лешева по 10—12 у једанпут. Око 11 часова почели су да односе мртве. Више од 200 лешева пренесено је из полиције у болницу.

Ватра, је престала, дивљи елементи, што раворавају, учинише своје, они су дело довршили. [10носита зграда постала је рујином, а тај постанак стао је стотине живота људских. Више од 600 људи изгибоше. Неки атенат, Нахмијас, беше са |

женом отишао у позориште да се више не врати и оставио на дому 5 нејаких сирочади. Други стар, сиромах шустер Умлауф, имао је јединца сина у 22 години, пуног, здравог и веселог, нада и уздање изнемоглог ода свог; тог дана добио је слободну улазницу и отишао први пут на трећу галерију — да се више никад оцу не врати. Једна удовица изгубила је оба своја сина, раниоце своје. Један стар слеп човек изгубио је сву Децу своју. Међу несретнима, који су у том пожару своју смрт нашли, налази се читава једна нородица од 7 особа; отац те породице дошао после шест месеца се пута и хтеде да после поворишта слави свој рођен-дан. Од читаве те породице не дође кући живо ни једно. И тако се то ређа, све горе за горим, све црње за црњим, све жалоспије за жалоснијим.

Велике просторије позоришне испуњене су пепелом. Ту је прави русвај као на крвавом 60јишту после тешке битке. Непрекидно извлаче мртве, окореле лешеве; на басамацима, по ходницима и на све стране леже црне жртве пожара. Није ласно описати ову гровну слику. Изгореле главе, комади од лешева, и поједини удови леже на гомилу побацани; нико није кадар распознати ове жртве, ватра их је све подједнако накарадила. Више од 100 људи извађени су из пепела. Но чудновато док се у партеру налазе мртви, многе хаљине у гардероби прве галерије остале су неповређене, — ватра је нашла племенитију и бољу храну.

У Бечу је овладала становништвом велика, узрујаност. Док су први дани били посвећени жалости и ошштој тузи, сад се већ чују одеудни гласови, који траже извиђај и да се казне кривци. Општина бечка наредила је да се жртве о општинском трошку саране. Државно веће одредило је 50.000 форината, цар је дао 10.000 ф. а грађанин бечки Гетл преко 100.000 фор. Прилози се дају на све стране.

„Ринттеатер“ је дете разкоши пре краха бечкор и довршен је 1878., а отворен 1874. године.

Ми емо у кратко испричали евојим читаоцима, цео ток ове страховите катастрофе. Разуме се да ни близу није све казано, но и ово је доста, да се представи ужас и оцени велика несрећа, која је постигла бечко грађанство.

ар) а _