Позориште
| |
оф 671 Ферог-
ЛИСТИЋИ,
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
(„Очина, маза“. Слика из живота у 8 чина а 6 слика, с певањем, написао Адоле Л Аронж, превео Сава Рајковић.)
„Очина мава“, или као што се у немачком тај комад назива „Меја- Пеороја“, приказана је на нашој позорници први пут 6. децембра о.г. Тим комадом стекао је себи Л Аронж имена и гласа, који му из дана у дан све већи и већи бива. Тај глас заслужује потпуно, јер онима тај ванредан таленат, да уме из старог градива сазидати лепу, солидну зграду, која чини пријатан утисак на тебе.
И „Очина мава“ скопљена је с брда с дола, али све поједине делове писац је вешто умео у целину склопи и и драматским је животом задахнути.
О томе ћемо се уверити најбоље, ако у кратко приповедимо шта се збива у „очиној мази“.
Чизмар Готлиб Вајгл стекао је радом својим лепо имање. Он има једну кћер, Клару, о којој се баш много не стара, и једног сина, Леополда, кога воли до лудила. На брво долази до раскида између богатог чизмара и његове кћери. Клара воли Штарка, пословођу свога ода, а и повловођа воли Клару. Али Вајгл не ће да допусти, да му кћи пође за „обичног“ чизмара. Клара моли на коленима свога оца, да јој допусти, да може поћи за онога, кога јој је срце изабрало. Вајгл не да се ни осолити, и не ће да зна за кћер своју више, ако пође против воље његове. На те речи рављути се пословођа, и закуне се, да неће опростити немилостивом оцу све дотле, докле и он не падне на колена пред њиме, и оставља са Кларом кућу мајстора свога. Вајглу је то за свим по вољи, јер тек тако може да се стара само о своме Леополду, који сада немилице може да троши очевљеве новце. Када је потрошио све, што му је отац имао, побегне у Америку, а старог оца свога остави у вајвећој беди и невољи. У последњем чину видимо Вајгла како се с тешком муком храни, крпећи другима, чизме.
Штарке се међу тим обогатио и живи са својом женом сретно и вадовољно. Бог им је сретан брак њихов благословио са два синчића, од којих се старији, наравно, мора звати као и деда. Старац се измири са зетом својим на тај начин, да, узимајући му меру за чивме, клекне пред њиме, и тако одржи заклетву своју. Вајгл долави у кућу своме богатом зету и кћери, а да буде још сретнији у старим данима својима, стиже му из Америке глас, да му се син Леополд поправио и да је повтао честит човек.
Све нам то долази као нешто познато, али је ипак све тако вешго склопљено, удешено и изведено, да ми с правим уживањем пратимо развитак целога комада.
Представе се можемо само с хвалом опоменути. Све је ишло, као у добро навијеном сахату: зубац је у вубац хватао и цео сахат напред терао, тако, да нигде није вапело. Од прикавивача највише се одликовао, већ по улови својој, г. Лукић, који је Вајгла и као оца, који
мави сина свога, и као ограниченог човека, који се размеће кад је у добру, и као скрушеног пропалицу, који тражи милости у зета свога, тако доследно извео, да ЈЕ потпуно васлужио оно признање, које му је публика укавала, одликовавши га изавивањем. Од свију улога, којих смо до сада овог пута од њега видили, чини нам се, да му јеулога старога. Вајгла понајбоље пристала: као да је с њиме срасла. Одмах за њим морамо споменути г. Ружића (Штарке,) који је најпре калфу, а после обогаћеног мајстора приказао тако верно и истинито,и у најмањим ситницама, као да је сто година терао тај занат. Г. Добриновић, Мелмајер вештак на гласовиру, изазивао је општи смех, чим се појавио, а још више кад је проговорио. На похвалу му служи, што није ни у чему претеривао. . Димитријевић (Вилнер) и гђца Ј. Поповићева, жена му на позорници, испун“ли су добро своја места, Г. Рајковићка, одликовала се као Ема несташном веселошћу, а г. Б. Хаџићева опет као Марија сентименталношћу. Г. Л. Хаџићева била је добра Клара, а г. Барбарић прилично добар Леополд. И остали редом заслужили су признања за њихов труд, којим су приказивали своје омање улоге. Комад се јако допао, представљао се у свему добро, те бисмо тако желили, да га што пре опет видимо на
нашој позорници. —0о —
(Недељни ред представа. У уторак 15. децембра први пут: _„Бертрам морнар“. Драма у 5 чинова, написао Бушарди, превео Н. — У четвртак 17 децембра: „Шоља теја“. Шаљива игра у 1 чину, с немачком превео Глиша Гершић, — За тим: „Гренгоар“ Позоришна игра у 1 чину, од Т. Банвиља, превео Ј. Ђорђевић. У суботу 19. децембра с новом поделом улога први пут: „Млетачки трговац“ Позоришна игра у 5 чинова, написао Виљем Шекепир, превео Јован Петровић, за српску поворницу удесио А. Хаџић. — У недељу 90. децембра: „Циганин“. Поворишна игра у 3 чина, с певањем и играњем, написао Е. Сиглгети, посрбио Ј. М. Шимић, за позорницу удесио А. Хаџић.
о зо РИ тЕ.
% (Црни ђорђе на бечкој дворској позорници.) У књизи „Сћготак дез К. К. Ној-Вигофћеађет5“ читамо, да је на бечкој ц, и кр дворској позорници приказан 9. марта 1849. године први пут: „Црни Ђорђе,“ хисторијска драма у 5 чинова, од Панаша. Да се тај комад морао допасти, сведочи најбоље то, што се од 8. марта до 9. децембра 1849. године осам пута приказао, као што то стоји забележено у истој књиви.
Издаје управа српског народног позоришта.