Позориште

( | -обу> У НОВОМЕ САДУ У СРЕДУ 23. ДЕЦЕМБРА 1881. его ~

а ПОЗОРИШТЕ >

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

Излави свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. Претплата се шаље администрацији „Позоришта“, у матичином стану, у Новоме Саду.

Други чин збива се на четири године после првога у сарторисовој кући. Они живе лепс у браку свом. Добили су сина ђорђа али дете њихово није могло да утврди брачну свезу њихову: Фру-фру је жена по моди, по којој се цео Џариз влада, а ко се за њом поводи, тај има „сек“ -а. Справља се, да ступи на позорницу у корист неке добротворне цели. Она и гроф Валреа имају главне улоге у комаду. Муж јој хладно и тужно разгледа припреме, које му се не допадају. Он позива. жену своју, да се окане комедије, али Фру-Фру не ће да се одрече своје улоге, шта више, она приволи свога мужа, да не прима понуђено му дипломатско место у Карлерухи, само за то, да не мора остављати Париза. После мужа, долази отац јој, Бригар, и моли је, да прими к себи сестру Лујзу, јер он мора некуд путовати. Фру-фру радо и весело прима у своју кућу сестру своју. Одмах за тим долази бароница Камбријева, која удешава ту добротворну представу, а после ње стиже гроф Валреа, који се удвара, Фру-фру. Пробају неке призоре, које ће заједно одиграти. При том пробању гроф Валреа пољуби косу жилбертину. У тај мах улази Лујза, види то и са свим се збуњује. Фру-фру оставља Лујзу са Сарторисом, мужем својим, и одлази да се обуче. Карактеристично је, што Сартори у тај мах казује Лујзи.

Лујза. Шта не достаје овој кући»

Сартори. Жена!

Сартори казује Лујзи, да га Жилберта не воли. Још он у речи, а илберта долази у сјајном оделу да иде у походе.

У трећем чину видимо Фру-фру како чезне за тиханом срећом брачнога живота, Са страхом опажа, да је кућаница Лујза освојила срце њеРан синчића. Одлучује, да се махне свог доса-

САРА БЕРИХАРДОВА,

(Наставак.)

дањег живота. Дозива свога мужа и исповеда му се искрено. Али на своје велико чудо разабира, да јој муж, од како је Лујза у кући, слабо мари за њу, слабо мари живила она овако или онако. У кући је највећи ред, а и мали ђорђе са свим се добро осећа. Фру фру обећава, да ће она бити од сада и мати и жена и домаћица. Муж јој одговара, да би је та воља попустила за недељу дана. За тим окрене разговор на коње, које му је жена хтела купити. Фру-фру, са свим узбуђена, одговара му, да јој „коњи не требају !“

При тим речима долази јој отац, Бригар. Сартори поздравља свога таста овим речима: „тилберта је данас нешто нервозна!“ Фру-фру заболи до срца, што јој муж њезину искрену наклоност сматра за просту нервозногт. Бригар јој прича, да некакав Виларсел проси Лујзу и за тим се удаљује. Тек што је отишао Бригар, долази Варлеа да се опрости. Њему је писала Фру-фру, да одмах путује. О почетка не ће да га прими, јер је рада да изађе у шетњу са синчићем својим, али кад јој јави слушкина, да је Ђорђе отишао у шетњу са Лујвом: спопадају је немиле мисли. Дакле нема никога, ко би је могао спасти Муж је одбија, отац је оставља, а детета јој нема дома. Прима Валреаса, који јој обећава, да ће отпутовати. Међу тим муж јој се враћа. Она му казује да Вилароел проси Лујзу. Муж јој се трза на тај глас. То трзање њенога мужа мучи је сумњом. Она тражи од њега, да он сам рекне Лујзи, да је просе. Муж јој испуњује ту жељу. Фру-фру за цело време овога призора не говори ништа, само оштро посматра мужа свога и сестру своју. Бол и туга савлађује јој срце, када чује да Лујза не ће да се удаје: та она је живот свој посветила њима и маломе Ђорђу. Муж јој се уклања. Она,

БИН