Позориште

ем 108 Фурог-~

је онда он тог Кина приказао, добијамо тиха појма, кад га видимо у незнатној улови, н. пр. у улови лорда Мев ља.

Правом глумцу, који држи на уметност, неће дерогирати ако којом приликом добије и омању улогу, јер је њему стало до уметничке целине, никако пак до тога, да му се само сујети задоста учини.

Г. Р. Поповић спада међу такве глумце. Он сваку улогу приказује наједан исти начин, била то сад улога Антонија, Косора или лорда Мевиља. Што се последње улоге тиче, имам још да приметим, да је од њега са свим ивлишно било, даје у ГУ. чину окренуо свој „гукер“ публици, ињу Фиксирао. Мени је том приликом било, да окренем свој „гукер“ натрашке, те да га гледам у далекој даљини, у што даљој. Шта је он хтео тиме да покаже Несташлукг Уметност 2 Ноншалансијуг Ја не знам. На сваки начин био је то акт без икаква такта. Наравно, да се то односи и на његов позоришни „визави“.

Многи су ми глумци говорили, да су ради стварне, објективне критике За што им је онда неправо, кад се таква критика изнесе на јавност. Зар глумац држи, да му баш свака улога иде од руке Ако би се његово свако кретање само хвалило, он не би никако напредовао; није доста, ако он самом себи каже, да је добро глумовао. И младом се песнику чини, да му је свака песма добра, — јо! има људи који су другог мњења. Не кажем, да је критика непогрешна, шта више, можда ни једна ствар не“може бити тако гадна, као она, а да је тако, чули смо из уста самога Кина, а имали смо прилике видити и Шелмана у „Марији и Магдалини“. Но код нас се то не може предпоставити, јер нас, који смоу „Позоришту“ ангажовани, води на писање љубав према нашем народном поворишту, том учитељу и будилнику целог народа нашег.

Међу глумице, које су на сваки начин напредовале, спада без икакве сумње гђца Босиљка Хаџићева. Радујемо се, што је виђамо и у већим улогама, у којима се боље може истаћи. Гђца Б. Хаџићева бев икакве је сумње лепа појава — не само на позорници; глас јој пун, звучан, прикладан. Само у кретању као да ми није доста ритмична, складна; ивгледа ми као да јој кретање често ваостаје иза говора њена, често пак да се показује пре самога говора, т. ј. да кретањем пре маркира појенту него речима, а сви знамо, да кретање тек долази у други ред, и да је само нека стафажа за говор. Наравно, да има момената на поворници, где се много изражава тек само кретањем; е, али то је са свим друга ствар. Ја мислим кад се кретање и гсвор подударају, кад заједнички делују. Тако сам и мислио глумовање гђце Б. Хаџићеве, Као Милева у „Еј, људи, и т. д.“ била је гђца врло на свом месту, тако исго као Ела у „Марији и Магдалини“, па тек као Стеван у „Ђурђу Бранковићу“ и као Предиња у „Крвавом престолу; у опште, те мушке улоге јако јој доликују иначе. Дар, појава, пажња и воља могу код глумаца све и сва; до душе више им и не треба, осим тог; али, на жалост, не налави се све скупа у једној особи.

М. С—ћ.

(Недељни ред представа.) У уторак 29. децембра: „Проводаџија“ Шаљива игра у 3 чина, написао Јулије

Ровен, с немачког превео А. Н. — У среду 80. децембра. први пут: „Окаљано поштење“. Карактерна слика у 8 чина, написао Борман Риген, превео Сава Рајковић. — У петак 1. јануара: „Максим Јрнојевић“. Трагедија у 5 чинова, написао др. Лаза Костић, за позорницу удесио А. Хаџић, музика од А. Максимовића. —- У недељу 8. јануара: „Две сиротице“. Драма у 8 слика а 6 чинова, од Џона Оксенфорда, превео Сава Петровић.

ПОЗОРИШНЕ

% (Народно повориште у Загребу. „Маг. Моу.“ пишу: „Наредбе, што их је кр. земаљска влада издала, да се предусретне несрећи од пожара у позоришној згради, а у случају ватре да се уклоне погибели за људски живот, тако су замашне, да ће требати још цела, недеља дана док се потпуно изведу. Како је то с материјалнога гледишта зло по вавод, тако је с уметничкога неповољно, јер како је и позорница и простор према земљи запремљен, не могу се држати ни скупне пробе, те једино уче солисте и зборови у тако званој соби за пробе у другом спрату.

При свем том, како нас уверавају, не ћемо дуго остати бев новитета. Што се драматске струке тиче, прикаваће се месеца јануара два нова комада, међу којима изворни хрватски комад Естер-ов „Силом асесор“. Опера Д0неће дражесну комичну оперу „Звона Корневиљска“ (Шез сјбећез де Согпеуе) даровитога Францева Планкета, у првој, а Верди-јеву велику оперу „Моћ судбине“ (Па Тогла деј дЧезџпо) у другој јануара.

половици

Обрадоваће пријатеље позоришта вест, да ће гђа Ружићка-Строцијева наставити свој уметнички рад већ у другој половици месеца јануара. За месец фебруар спрема управа Шлекспировога „Краља Лира“ у прекрасном преводу г. Ј. М,«“

из ПОЗОРИШНОГА СВЕТА.

% (Праотац Адам) У некаквој шпанској поворишној игри, којој је име „Створење овога света“, клечи наш праотац Адам пред Богом, па га моли и преклиње, да се смилује на њега, те да га створи.

« (Поп и глумац. Некакав поп питао је пре неки дан некога глумца:

„Ама, реците ми, молим вас, одакле долази то, да ви, глумци, ваше слушаоце у поворишту потресете измишљеним стварима тако јако, као да су ваше лагарије самг сушта истина, а нама, поповима, не ће да верују ни онда када говоримо праву истину 2“

На то питање одговори глумац попи овако:

„Ми, глумци, кавујемо са позорнице измишљотине као да су праве правцате ствари, а ви, попови, говорите са предикаонице о правим правцатим стварима тако као да су све саме суште измишљотине.“

Издаје управа српеког народног позоришта.