Позориште

соби У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 3. ЈАНУАРА 1882. гаљ-ог~

„а ринжао ТЕ пише

ИООРАШТЕ мита

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

Излави свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. Претплата се шаље администрацији „Позоришта“, у матичином стану, у Новоме Саду.

ПОЗОРИШТЕ У ОТАРИХ РИМЉАНА,

| (Наставак.) .

Но највише је за време царева на позорници владао рапфотипивз; то је игра слична балету данашњем ; приказује се у рапфоштац5-у драматски предмет какав простим играњем и ритмијском гестикулацијом, много већма вештачки, него у балету. Рал!опитиз се према крају републике развио из римске драме. Као што смо видили, била, је у саписит-у драме већ гестикулација одељена. од певања; прави глумац приказивао је садржај монолога пантомимом, а певач је дотле певао текст уз пратњу фруле. Кад се у драми изостави дијалог, што се говори, те се главне ситуације скупе у читав низ сапбсшт-а, то онда изађе рапботтиз ; сависштп-е приказује играч један гестикулацијом, а текст пева кор уз пратњу свирке. Понајвише се узимао предмет из митологије, те је у опште познат био образованијој публици ; публика је та онда лако могла спојити у једну целину те ситуације, што их један једини играч приказује и што једна за другом долазе; потпомагао ју је у томе и текст, што се за време играња певао. Но биће по свој прилици да је кор још певао текст и то донде, док играч промене маску за идућу улогу. Шевање за, време играња није било само за то, да разложи нему игру, него и за то, да се по њему равнају ритмијски покрети играчеви. Свирка, што је пратила, била је с почетка само фрула, но на скоро су је попунили сирингама и цимбалама, цитром и лиром; такт су давали особени људи и то тако званим зсађш ши-ом; то је инструмент, састављен из две гвоздене плоче, које су једна за другу | везане и за ђонове утврђене: кад човек на њих стане, јако зазвече.

У пантомими су играли само мушки; женске су излазиле тек у касније време царева и то

по евој прилици само у Грчкој; за то је била нужна, образина, јер је играч, што је имао да | изведе цео комад, морао играти и женске улоге. | Усљед тога се, да богме, изгубила нема игра на лицу, али се за то доста надокнадила јасним покретима главе и нарочито руку, а и целог те- | ла. Играч је у пантохими имао да реши врло | тежак задатак; не само да је морао једно за | другим приказивати најразличнија лица, мушке | и женске, него је морао, играјући главно лице, | уједно показати, да су и остала лица на позор- | ници, па је морао изразити одношаје њихове | према главном лацу. У „Ахилу на Скиросу“ н. | пр. приказивао је играч Ахила у женском руву | посред девојака, што преду и ткају, а тако је | играо, да је човак мислио, е види Одисеја на | вратима и чује Диомеда, како дува у трубу. Је- | | |

даред се за време Нероново циник-филозоф Деметрије са презрењем изразио о пантомимама, па тврдио, да ништа не вреде без кора и свирке; најзнатнији тада пантомим у Риму (по свој прилици Парид) замоли га, да га најпре види, како игра, пре но што изрекне суд свој о њему; одигра онда пред њим без пратње певачке и свирачке љубавну сцену Марса и Венере са таком вештином, да је човек морао себи представити, е су сва споредна лица. на сцени и играју; филовоћ се сав задивио па изрази: „Богме си ти момак! Не само да еве видим, и чујем све, што ето твориш, а кад тако лепо умеш рукама говорити, не треба ти онда другога језика.“ 0 истом том пантомиму судио је од прилике тако исто и варварин-краљ један, што је дошао био у походе Нерону, те видио играти онога пантомима; све је разумео, ма да је пречуо речи, што су | се певале. При растанку рећи ће Нерон томе 7