Позориште

И ИЕ

= “одер 188 Ферог~

нисам могао поћи с дружином, јер нам се наша | Људевит Гај, частољубив и учен човек, који |

поћерка Јозефина тешко поболела од тифа, те смо ја и моја жена морали остати код ње да је негујемо.

Већ се скоро свршавао месец мај кад нам се поћерка опоравила, те смо се могли опет вратити у Загреб. Брат ми је писао, да поворишни послови и без мене иду веома добро, али ми је уједно саопштио, да сваким даном расте невадовољство због тога, што још никако не долавим. Рече ми, да га сваки дан питају и прекоравају, како и за што да се ја и моја жена, два, тако омиљена члана, толико времена не појављујемо на позорници, те ме преклињаше, да се што пре вратим, да не огорчим публику до крајности. И тако, чим др. Гоби допусти да смемо поћи на пут са нашом поћерком, вратио сам се у Загреб, али ту је пезадовољство публике због нашег дугог изостанка достигло већ врхунац. Говорило се шта више озбиљски и о томе, да ме поздраве демонстрацијом, кад се опет појавим на позорници, те да се тако начини прави поворишни екандал.

Загребачка позоришна публика била је веома живахна, лако раздражљива, бурна при изјављивању допадања, али је још бурније искавивала, свој гњев, кад јебила раздражена или увређена. Дођоше пријатељи, па ми забринуто рекоше, да су јурати (евршени правници) склопили праву заверу против мене и да су закључили, да ме при првој појави извижде, инсултују и принуде, да молим публику за опроштај, што сам је толико пренебрегао. Ваљало је дакле стати на пут бури, која прећаше, и измислити начин, како да се предупреди опасна узрујаност. Срећа је била по мене, што се становништво загребачко већ тада било расцепило у две странке, које су биле противног политичког правца. Била је тада једна мађарска, а друга илирска или хрватска народна странка. Мађарској странци, која је говорила само мађарски и хтела Хрватску да помађари и да је претопи у Мађарску, био је вођа гроф Јосиповић, а илирска, или хрватска странка заступала је већ тада једву грану свесловенства, говорила је само хр-

ватски и тражила историјска права тројне кра-

љевине Хрватске, Славоније и Далмације и потпуну автономију.

На челу те илирске странке стајао је Др.

је скров познавао историју и језике словенских народа, који је радио на томе, да се Хрватима ујемчи народност, народна самосталност и народни језик. На ту цел је с тешком муком удесио граматику за стари, са свим запуштени, прости хрватски језик, па је истиснуо из њега многе турске, мађарске, немачке и друге стране речи, и назвао га је илиреким језиком. Тим су језиком његови пријатељи и присталице учили народ свуд по земљи хрватској. Већи део хрватског племства био је у народносном погледу на страни Гајевој и хрватска странка била је свакако бројно јача; али је мађарска странка опет имала сав уплив велике Мађарске уз-а-се. Најгоре је пак било старим хрватеким племићима, што нису знали говорити новим илирским народним језиком, него су га морали тек учити и на ново се лаћати бувквара и граматике. (О тога је већина, као што је тада у опште у Угарској био обичај, радије говорила латински, и то је тако рећи био неки неутралан језик.

_ Као неки заостатак из средњега века, где је латински језик био прави званичан језик, задржао се у целој Угарској све до половине данашњега столећа латински као званичан и полузваничан језик, ма да је аустријска влада била, немачка, па су на њаму издавани сви царски одписи, којим су се водиле расправе на сабору, у жупанијама и у судовима. И законски документи састављани су латинским језиком, предавало се на њему на вишим школским 38водима. С тога је постала потреба да се учим зна тај језик Свет је мало по мало говорио латински међу собом. Помоћу т г језика разумевали су се разне народности и племена, што живе у Угарској, а пре својих педесет година могао је човек проћи кроз сву Угарску, па су га свуда разумели, само ако је знао латински говорити, јер се и у најдаљем сеоцу нашао ко — ако нико други а оно поп — е киме се могло латинским језиком споразумети. Тек од године 1848. и од како се у новије доба развила мађарска, народна и државна мисао, ступио је мађарски језик на место латинског, те је истиснуо латински са свим и постао званичним, судским и наставним језиком. У оно доба, о коме зборим, био је латински језик у Хрватској уједно и неутрални језик, којим су се служили сви они, који нису

аи

Би