Позориште

УРОЈЕР

19 ео~

„Док је оних стрмих гора И обруча и литица

И чељади у њ'ма чиле Као Деан и Даница, Мучно ће се наопутит' Ивановој кнежевини, Потегом ће страшном бити Султановој царевини!“

Још за мало могао се Отанко размишљати. Али на штог У срцу му празно — а у души црни враг у евој својој сили! Не остаје друго него :

ПОЗОРИШТЕ.

(Народно позориште у Загребу ) „Маг. Моу.“ пишу: »29. јануара прикавивана је стара повната новоришна игра розенова: „Мужеви! Мужеви!« (код нас: „Еј људи што се не жените!“). Како та сликаив живота може намамити опћинство у повориште, најбоље се покавало тиме, што је гледалиште било, и ако је било објављено прво гостовање г. Мише Димитријевића, готово дупком правно. Прикавивало се, међу тим, врло добро и великом помњом, ма да су клупе својим саметним црвенилом страшно немо зијале на поворницу. Таква помња приказивача пред празном кућом вредна је посебно и искрене хвале, јер доказује, да им је љубав за уметност велика и тако снажна, да је не може ни неугодна правнина гледалишта уништити.

Овом приликом гостовао је први пут г. М. Димитријевић, члан новосадског народног поворишта у улови чиновника Максића. У тој улови не може се никаква вештина глумчева истакнути, те се може само констатовати, да је г. Димитријевић рутиниран глумац, који се лако креће, који уме доста добро и досљедно карактеривовати и који добро хрватски или српски изговара и наглашује. Осим тога је г. Димитријевић млад и симпатичан, то врло пријатна вањскога изгледа. Но о вештини г. Димитријевића не можемо се још данас изравити, не само ради улоге него и ради органа његова 0 коме нисмо на чисто, да ли је трајно нечист — усљед астме или какве друге грлене болести — или је промукао од расхладе. Зато ћемо причекати, док нам се прикаже у већоји значајнијој улови.

Иза госта истакнути нам је на првом месту г. Сајевића, који је главничара Јагодића управо мајсторски приказао Све фаве „подпапучена“ мужа, но добра оца и ваљана супруга, који се као дете радује малој слободици, коју му жена ва час допушта, приказао је г. Сајевић оригиналном и неодољивом Филистарском комиком, која. изазива смеј и најозбиљнијег човека. Једнако је пластична била вубата Мутибарићка госпође Сајевићке, која је после дуго времена опет брилирала у улови, која је

„С Богом кршу мученички ! Са твојијех са висина

Већ ме кориш, већ ме мориш С мог издајства и злочина !«

Баци се на коња, па — „под свут Султану“. Даница издишући проговара:

„Прост... бијели.. ови свијет! Просто... књазу!.. љубавнику! Просто... Станку!... ал не просто

Црне Горе... издајнику! Завеса пада. Драма се за сад на томе свршује

(Наставиће се.)

вв де

ОТИЋИ,

као створена ва њу. Г. М. Фрајденрајхова преузела је улогу Иване, те је настојала да што могуће успешније копира своје предходнице. И у партијама, у којима није нужна апсолутна вештачка наивност, постигла је довољан успех. Изненадила нас је тђца Грбићева у улови Јелене не само вештим прикавивањем него и за чудо правилним наглашивањем. Још мало више пажње на нагласак четверословчаних речи и на несретну равлику између ч и ћ, пак ћемо акцентуацијом те младе глумице бити доста задовољни. Г. Мандровић и Фијан беху наму повнатим улогама стари и добри внанци. И епиводне улоге (гђа Флидерова и гг. Савић и Анић) биле су према целини хармонични делови.“

(Народно позориште у Београду. У народном поворишту београдском одређен је био од 15. до последњег јануара овај репертоар: Недеља 15: „Две сиротице“, драма у шест чинова, с певањем, од Џ. ОксенФорда, превео Сава Петровић. — Среда 18: „Она је луда“, драма у два чина, по Малвиљу написао Ламберт, превео Д. Јоксић. — „Пркос“, шаљива игра у једном чину, с певањем, од Р. Бенедикса, превео и прерадио Ј. Андрејевић. — Четвртак 19: Забава гимнастичког друштва с представом: „Женске суве и гимнастика“, шаљива игра у једном чину, по Француском. — Петак 22: „Ланац“, комедија у пет чинова, од Скриба, превео с Француског Ј. Несторовић. (Први пут. — Недеља 929: „Отаџбина“, драма у пет чинова, од Сардуа, превео Сава Рајковић — Среда 25: „Марија, Манчинијева“, драма у пет чинова, од Д' Енерија и Дигеја, превела Милка Гртурова. — Петак 27: „Пробни камен“, коме дија у пет чинова, од Е, Ожијера и Ж. Санда, превод с Француског. (Први пут.) — Недеља 29: „Марија Стјуартова“, трагедија у пет чинова, од Шилера, превео С. Д. Которанин. — Понедељник 30: „Сеоска лола“, поворишна у три чина, с певањем, од Е. Тота, превео и прерадио Стеван Дескашев.

Издаје управа српског народног позоришта,