Позориште

“ 28 75

______-

-ор. 28 «Феолљ~

Остале личности у драми имају подредне улоге,

слуге Станкове: Иво (г. Марко Петровић) и

| Угљеша (г. Симо Матавуљ), одликовали су се но ипак и у самим својим подредним улогама | на многим местима, изврсним начином представ-

| !

љања. (Свршиће се.)

ас сну Овен

листићи,

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Недељни ред представа. У среду 1. Фебруара први пут: „Адријана, Лекуврерова“. Драма у 5 чинова, написали Окриб и Легуве, с Француског превео К. Н. Х. — У суботу 4. Фебруара с новом поделом улога први пут: „Виљем Тел“. Драма у 5 чинова, од Фридриха Шилера, превео С. Д.К. — У недељу 5. фебруара: „Милош Обилић“. Драма у 5 чинова, с певањем, од дра Јована Суботића.

ПОЗОРИШТЕ.

(Народно позориште у Загребу ) „Маг. Моу.“ пишу: „Као Лотар, нећак макдоналдов, у моверову „Књижничару“ још је слабије успео г. Димитријевић, него у невнатној улови у комаду „Мужеви! Мужеви!“ 31. јан. имао се натицати са г. Фијаном, а то се за млађеги мање талентираног глумца, који ув то нема још чиста грла, мора несретно свршити. Г. Димитријевић, како смо јуче истакли, креће се доста вешто и слободно, он има глумачке рутине, заокружено, еластично, као што је нужно у улови Ло-

али то кретање није онако ваобљено,

тара, јер га рутина и сигурност позоришна ваводи у у веома бевбрижну, некако Фамилијарну игру, те немари да своју бевбрижност у интевивним сценама прометне у јаче акорде дубљег осећања и већих душевних покрета. А ув то је орган г. Димитријевића, збиља не знамо с којих разлога, тако таман, нечист и једноличан, да је већ услед њега немогуће свако јаче и свестраније карактеривовање Промукли људи не слушају се радо ни у обичним друштвима, а камо ли ће задовољити уметничкој својој вадаћи на поворници!

И иначе синоћна представа спада међу оне, које не ће бити овековечене у повести наше глумачке уметности. Све је било површно, неизглађено. Једино гг. Антон и Сајевић забављали су публику обиљем своје комике као вазда, на чему им је она чешће и вахваљивала. Гђца Драг. Фрајденрајхова дошла је на позорницу посве слаба, нама се чини шта више болвена. То не би смела чинити у будуће, јер ми ту младу глумицу превише ценимо, а да бисмо јој могли довволити да својом пожртвовношћу на поворници поквари своје здравље — а ништа лакше на нашој поворници него то. Гђца М. Фрајденрајхова, заслужује привнање ва свој труд, али вамо ва труд, јер наивне Еве ипак нисмо видели. Ни г. Милан није био при обично доброј вољи, коју иначе показује у улови Макдоналда. Једном речи — изгубљено вече.“

(Народно позориште у Београду. У минулој 1883-ој години прикавивано је на београдској поворници

двадесет нових комада: шест је оригиналних, а четрнаест преведених с Францускога и немачкога. Оригинална ву дела: „Краљица Јаквинта“, драма од Драгутина Ј. Илића; „Подвала“, комедија,и „Два цванцика“, шала, оба од Милована Ђ. Глишића: „Мика практикант“, шала, и „Колера“, шаљива игра, обе од Драгомира Брзака, и „Није све злато, што се сија“, шаљива игра од Косте Костића.

Нови комади у прошлој години беху ови: =

„Породица Беноатонова,“ комедија у пет чинова, од В. Сардуа, превео с Француског Драгутин Н. Јовановић.

„Леонарда“, поворишна игра у четири чина, од Бјернстерна Бјернсона, превео П. Ј. Мостић.

„Враголан“ (Расепзфђтејеће), шаљива игра у пет чинова, од Коцебуа.

„Краљица Јаквинта“, драма у пет чинова, од Драгутина Ј. Илића.

„Није све злато, што се сија“, шаљива игра у једном чину, с певањем од К. Костића.

„Мика практикант“, шала у једном чину, по туђој теми написао Д. Брзак.

„Подвала“, комедија у пет чинова, с певањем, написао Милован Ђ. Глишић.

„дао дух или весела браћа“, чаробна шала у три чина с певањем, од Ј. Нестроја.

„Доктор Окс“, шаљива игра у три чина а шест слика, с певањем, по Килу Верну написали Филип Жили Арноа Мортије.

„Поличарке“ (Шев стапдез ЧетолзеЏез), шаљива игра у једном чину, од Ед Гондинета.

„Кан Бодри“, позоришна игра у четири чина, од Огиста Вакерија, превео с Француског М. Љубибратић

„Колера“, шаљива игра у једном чину, од Д. Брзака.

„Све за сина“ (Ке #4185 де баброуег), комедија у пет чинова од Емила Ожијера.

„Поручик Рајф“, шала у пет чинова, с певањем, од ТГ. Мовера, превод с немачког.

„Два цванцика“, шала у четири чина, написао Мил. Ђ. Глишић.

„Циганка“, позоришна игра у четири чина, с певањем, од Пија Алекс Волфа, превео Мита Живковић.

„дет Поаријеров“ (Де гепдте де М. Роџлег), комедија у 4 чина, од Е. Ожија и #. Санда, превео Ј. Несторовић.

„Јованка Грејева“, драма у пет чинова, од Е. Ниса и А. Броа, превео с Француског Драгутин Н. Јовановић.

„Клавиго“, трагедија у пет чинова, од Гетеа, превео Н. В. Ђорић.

„Племићи“, драма у три чина, од В. Ига, превео Ј.

| Несторовић.

Издаје управа српског народног позоришта,