Позориште

а

го» 26 Фролљ~

ВАЛКАНОКА ЦАРИЦА,

(Свршетак.)

Мислимо да ћемо задовољити љубопитство својих читалаца, ако још понеке подробности о овој представи, више спољашње природе, овде додамо.

„Балканска. царица“ представљала се до сада свега три пута: први пут 2. јануара, други пут одмах сутра дан, трећи пут у уторник 10. јан., у очи поласка Њенога Височанства, кнегиње Милене у Париз. Предетаве ву даване у новој кући г. В. М. Врбице, која се на ту цел за кратко време наредила. Прва и друга представа давана, је бесплатно, трећа с улазном деном у корист позоришног фонда, читаонаце цетињске. Њихова Височанства крез и кнегиња са Његовом Светлошћу кнезом-наследником и целом светлом нородицом кнежевеком присуствовали су свима трима представама и благоволели су почаствовати представљаче знацима свога високог допадања. Осталога света било је позориште у три пута, дупком пуно; ту је било дипломатско тело, на-

па а дни

СРНСКО НАРОДНО поЗоРИШТЕ.

„Рукавица и лепеза“, шаљива игра у три чина, написали Бајар и Соваж, превео Ф. Оберкнежевић, приказана је у суботу 28. јануара о. г. с новом поделом улога први пут већем делу публике, па и — мени.

Французи су написали ову шаљиву игру, али су узели предмет из немачког дворског живота, и то са двора мале неке кнежевине. 'То је, истина, мала кнежевина, али не уступа већим државама, та и на њеном двору праве се сплетке; то јој баш и даје карактер праве државе, а да се још и више то покаже, млада кнегиња те кнежевине игра главну ролу.

Писци су зацело хтели, да са бине покажу гледаоцима, шта се збива све на немачким дворовима и — на ситним дворовима. Па ништа више нити видимо нити чујемо. Дело нам износи велики живот на малом двору, али га исмева. Исмева га на Француској позорници, на нашој пак не: ми гледамо „Рукавицу и лепезу“, гледамо са пажњом и уживамо можда у вештом сплеткарењу; али тенденције не видимо.

„Рукавица и лепеза“ каже Францувима, како се нека мала кнежевина и кнегиња њена, која је из манастира доведена на престо, надула, напела, па, велиш, пући ће,

ше више и ниже чиновништво и многобројни народ с Цетиња и са стране, колико је год могло стати у позориште (а стало је до 200 особа), остали су ван позоришта на снегу сретни били, ако су могли разабрати коју реч од онога. што је представљано. Представљачи су били у са свим коректном костиму онога доба: зелена долама с токама на прсима и калпаком на глави, главари под сабљама, војници с копљима и штитовима у руку, слуге и момци са сикирама и буздованима. Даница и Марта у дивном и скуподеном народном оделу зетском.

давршујући извештиј овај не можемо а да не додамо при крају: Боже дај, да ова прва представа првог драматског дела црногорског буде почетак новога једнога доба. за Црну Гору, доба, у ком ће се јунаштво њених синова спојити у сложну и дивну хармонију са умљем, на корист Црне Горе, на дику и понос делога Српства !

„Црногорка.“

а све због тог, што проси силесија младожења племића младу и лепу кнегињу; а она се међу тим загледала у — свог секретара, у човека, који је нижег рода.

Удаја кнегињина је средсреда читаве глуме. Кнегиња циља на секретара, а он — он циља на њену придворкињу Матилду, која је тако исто ив манастира дошла, која се у манастиру свему извежбала, и која намјеу више призора то и доказала, та она је дала својом оштроумношћу из манастира, и име „Рукавица и лепеза“ овој шаљивој игри: ако шири она лепезу, све речи тичу се њеног љубавника секретара; ако се он игра рукавицом, све се тиче ње. Но секретар није добро упамтио, шта му је писала његова Матилда, јер се рукавицом није играо, пре ју је удешавао на претима, и за то нам је чудно, како да се није тај неми говор и пре ухватио, кад је секретар онако јасно посла имао са рукама и рукавицом. –

Едгар, секретар неће кнегиње, али има ипак баш на двору ко је хоће: ту је барон Данглир, а дошао је и гроф Хенрик. Барона, оног сметењака, лако је из седла избацити, ма да се и његова нећака стара, да га одржи. Гроф и секретар се сложили, те лагано обојица, али сигурним кораком корачају својој мети, и — долазе до

па АЕ