Позориште

-го > У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 9. ФЕБРУАРА 1884. = о ~

«ов» || ИШТА «ево

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

Излази свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. Претплата се шаље администрацији „Позоришта“, у матичином стану, у Новоме Саду.

Често се каже, да још није написан ни један роман, који не би био сличан обичном животу. Најочевидније се потврђује та истина код великих уметница. Згодан пример к томе даје нам и живот лепе Талијанке, Катарине Габријеле.

Отац јој је био кувар у кући неког кардинала. Шетајући се једном по својој башти, зачу кардинал веома, пријатан глас. Застаде, слушаше и дивљаше се лепом гласу, док није песма умукла. Запита једног свог пратиоца, да му каже, ко је та певачица, што му зачињава башту толиким чаром. Овај му рече, да је то куварева ћерка и да је сада у четрнаестој години. Кардинал је одмах дозове к себи и заиште од ње, да му пева све песме, што их зна. Катарина беше лепушкасто, живахно и елободно девојче, те се није ни мало уплашила од кардинала, него му је отпевала неколико песама. Кардинал увиди одмах, да је Катарина даровито девојче. И њен је отац то давно сазнао, али он као кувар није био кадар, да јој дар изобрави Једино што је чинио, било је то, што је своју ћерку често водио у позориште, где је елушала како певају велики уметници. Тим начином постигла је била толико, да је већ певала највеће арије и да је без икаква упутства дивном лакоћом савлађивала све тешкоће у тим аријама.

Кардинала је тако занео девојчин дар, да ју је дао да се изобрави, а пред пријатељима својим, кад би се искупили код њега, увек се поносио њоме.

Катарина се лепо развила и образовала, постала је красном, духовитом, оштроумном и пријатном девојком. А кад јеу седамнаестој години ступила у јаван живот, завртила је многоме слушаоцу мозак. Ма што је била малена раста, ипак се умела тако елегантно кретати и понашати, да, се није могло опазити, да је проста порекла. Ови ДЕ

КАТАРИНА ГАБРИЈЕЛА,

су је млади људи обожавали и чезнули за њом; били су блажени кад су од ње добили само оесмејак са њених усана. Али их је Катрина све вукла за нос и знала их је лепо све да одржи у непрекидном заносу и узбуђењу.

Разуме се, да су је разне вароши хтеле да ангажују, те су јој нудили сјајне услове, Но она се одлучила за Напуљ, где је живела господески и велелепно. Често ју је ту походио дворски песник Метастазио. И тај човек, коме је било педесет и три године, није могао одолети њезиним чарима. Он је младачким жаром обожавао дивну певачицу, али је она исмејала и њега као и остале своје обожаваоце, па га је по читаве сахате оставила да чека у предсобљу, док га је пустила да чује по коју речцу из њених уста.

Мала птица певачица почела је да постаје охолом и властољубивом. Кад је имала воље да пева, певала је, а кад није била вољна, тад је никаква сила на свету није била кадра нагвати да отвори евоја ружичаста уста.

Пошто је стекла. силно благо, отишла је у Сицилију, где је у највећој мери показала своју охолост. Захтевала је највеће цене — и добијала их је. Певала је, кад јој се прохтело, певала, је где и како је хтела, а по каткад била је тако смела, да је у место себе пустила да ступи пред публику сестра јој Франциска, коју је собом водила. Свакој вароши оставила је да бира: или њу да узме заједно са ћудима јој, или иначе не долази.

Једном ју је подкраљ сицилијански позвао на ручак, на коме ће бити и неки племићи и отмене госпође. Катарина је дуго изостала, те подераљ пошље свога дворника, да каже, за што не долази. Дворник је затече на дивану, где чита неку књигу. Он јој учтиво саопшти поруку подкраљеву, а она му изјави, да је сасвим забо-

)