Позориште

7 а = = ава

ф а (р —- У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 19. ФЕБРУАРА 1884. 4 мо _-_ = | НЕ АДЕ Ра“ Ко » ГОДИНА. , 5 БР Џ, Ву у УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ. Излази свагда о дану сваке представе на по табака. — (бај за оке Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. ПИретЕ лата се шаље администрацији ПИ у матичином ПНЕ у овоно алу ИЗ РЕТКОВОГ. „ФАУСТА“. Шума и пећина. | Мефистофелес. пуст сала. | Па докле мислиш вако живити 2 | . Узвишен душе, ти ми даде све Зар није било доста, реци сад" Што иесках ја. Бадава ниси тек Ма не шкоди, и то проживити ; г 2 п «1 . Покав о се из огња мени ти; Тим већма бићеш новом чему рад! Својина ми је красна природа, Фаст. 1 , : А ту, ПА овећат. Зар немаш, море, друга посла ти, А РАНО ЛИРИН Њој, Већ цео дан ме тако мучиги! Већ ко у срце пријатељу свом ПИ вето ето Дозволио ми гледат јој у груд. | ! Но, но! Да сметам теби нисам рад, И све што живи, ређаш преда мном, ~ 6 Озбиљно ваљда не мислиш ни сад. У тихом џбуну, води, ваздуху, НЕ Осоран ти ви, пуст и немио, Учиш ме све ко браћу познати. о МИЊО Бен. У Џа шта бих с тобом ја изгубио! УНИ Ба ДНО ИН 080: Васцели дан ми дајеш посла тма; Те горостасну јелу обори, ЈЕ Је а А шта те мрзи, шта ти с допада, Да собом згњечи грање суседно, . По носу твом се не зна никада. Да шупље грми хум од пада тог; Ф Спигурној пећини ме водиш тад, 4 Те познам себе, а пз срца мог Погодио ви прави начин баш ! Са дна се тајна чуда јављају. Још хвале хоће, што је досадан. И још месеца када благи ејај Мефистофелес.

· Улива мир у мене, лебде МИ | Какав би, земни синче, живот ваш (0 врлети оних, с влажна џбуна ту Без мене био! Буди праведан! Сребрне сенке доба минулог, | Од махнитог уображења тек Посматрања ми строгу блаже ЋУД. | Излечио сам тебе за навек;

Да нема мене, давно би се ти Тад осећам, зашт људи немају Са ове земље мор'о чистити. 0 “а Ништ потпуног. К блаженству даде том, Увуко си се ту у гудуре, Што мене ближи боговима већ, (С совуљагама живиш ђутуре! Другара, ког не могу 6 лишити. Из мемле ове, влажног стења ту, , – Што хладно, дрско мене преда мном Ко жаба срчеш храну нездраву! Понижује, и твоје дарове | Заиста, лепе, красне дангубе! У ништа једном речи претвори. Из тебе доктор још извирује. У мени дивљи плам потпирује Фауст. да дивним оним чедом марљиво. Зар ти разумеш какву снагу ми Те посрћем од жудње к наслади, Бављење даје ту у пустињи ' У наслади за жудњом гинем пак. Да слутиш то, у стању би још био, Мефистофелес долази. И мени "ваку срећу завидио. 9 пј—