Позориште

РОН А ОРН ~

— >> У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 10. МАРТА 1884. 45

„поданик + | || ј | | ||| | | + [3 Ћ.

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Излази свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

Претплата се шаље администрацији „Поворишта“, у матичином стану, 4. Бе САЛУ.

ЈОВАНЧИНИ СВАТОВИ.

Шаљива, опера у једном чину, написали Мишел Каре и Жил Барбије, превео Никола Ј. Мариновић

сложио Виктор Маее.

Сваки поле вреднији похађач народног по- се, да је боље остати момак и проводити везоришта могао је опазити, да су комади с пе- сео бећарски живот, него оженити се девојком, вањем до сад највише привлачили публику у коју не воли баш много, а п не мрви је. И позориште и највише доносили дохотка каси по- тако Јован побегле испред бележника, сватова зоришној. Почев од старога „Зидање Равани- и своје заручнице кући. Ту се, онако сам, мало це“, сваки комад, у коме је било ма и мало почуди — како је хтео учинити „лудорију“ и певања, гледао се радије него многи озбиљнији, како је сретно умакао! Његови другови из сватежи и класичнији комади. По томе би се го- това свратили се у оближњу механу па заметово могло рећи, да наше позориште пма много тнули весеље и пијанку. Долазе на прозори већу публику се укусом за песму и музику, него Јовану, те га зову да се и он провесели мало за озбиљну драму. с њима. Јован се брзо спрема да иде у ме-

Наше народно позориште, и ако вна да му кану. У том долази Јованка, његова варучница. је задатак да негује драмску уметност, нала- Она га прекорева мало, што је тако поступио, зило ее од постанка свога, а налази сеи сад, што је побегао испред бележника и сватова, те у таквом положају, да никако не еме губити из је тиме обрукао пред целим селом. Но и ако вида разнолики укус публике у нашој престо- та прекорева, она се ипак чини — да није ници, а нарочито укус оне публике, која је у) љута на њ. Шта више сама га шаље да иде већини. Оно је, почевши давно „Зидањем Ра- тамо куд га зову другови. Он то и учини. Кад ванице“, „Црном Краљицом“ ит. д. уносило по- | се Јован врати мало угрејан вином, Јованка му ступно у свој репертоар и комаде с певањем. пвмами потпис на венчани уговор, на који се У последње време приказало је публици чаро- | после одмах и она потпише, па пошље тај добну оперету „Врачару“, за тим „Доктора Окса“, куменат, по своме маломе брату, бележнику. Она, који такође долави у ред оперете. Сад пак, остане у кући Јовановој, који, видевши ту до98. фебруара п 1. марта, прикавивало је: „./0- скочицу Јованчину, онако загрејан вином, раванмине сватове“, шаљиву оперу у једном чину, жљути се, покрха сав свој стари намештај по од Мишела Кареа и Жила Барбија. „Врачара“ кући, па оде на таван да се испава. Док Јоје представљана (од 21. априла 1882 до сад) ван спава, дотле Јованка донесе. свој нов надванавст пута, „Доктор Окс“ (од 26. маја мештај и лепо намести кућу Јованову. Спреми 1883) пет пута. му и ручак. Јован се међу тим пробуди, сиђе

„Јованчини сватови“ предетављани ву ово доле још бунован, гледа како му је кућа додана два пут. Садржина им је овака: Сељак била са евим други, лепши изглед, чуди сви Јован пошао са својом заручницом Јованком и у исти мах, као јогуница, љути се — што се ва сватовима код бележника да потшишу вен- одиста оженио. Јованка постави сто, да јој млачани уговор. Кад су били на самом месту, мла- дожења руча. Он јој прети како је зао, напрадожења се на један мах предомисли. Учини му сит, како хоће да га она слуша у свачем без

(Ф

____________-_______ _________________