Позориште

~ 5

највише заслуга Г.

—= => 110 зоже—

поговора: Јованка пристаје на све. Јован већ почиње увиђати како је то добра и мила женица: почиње попуштати у свом јогунству. Мало по мало па је понуди да седне с њим заједно за ручак, пружи јој чашу вина и измири се са свим е њом. У том долазе сватови, виде како су се заручници сложили, па весело п певајући оду с њима на венчање.

Тим се свршавају „Јованчини сватови.“ Улогу Јованке приказивала је госпођица Фрасинела, већ позната и омиљена певачица на нашој поворници. Улогу Јована приказивао је господин Раја Павловић, такође познат пи омиљен певач у нашем позоришту. Г. Павловић је питомац наше позорнице и ученик нашега капелника г. Даворина Јенка, као год што је био његов ученик и г. Дескашев, који је сад украс загребачке опере. Не може се порећи, да је Јенка, што је ову младу певачку снагу, г. Павловића, толико култивисао у вокалној музици, што је својеки уложио свој

труд и око обучавања позоришног певачког кора)

и толико у томе постигао, да се на нашој поворници може е успехом приказивати једна шаљива опера, која се у осталом свету приказује у већим операма. Махом сви гледаоци, који су имали прилике да походе оперске представе на страни, Не су своје мишљење : да су „Јованчини сватови“ на нашој позорници врло до-|

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. (Марки Вилмер. Позоришна играу 4 чина, од Ке. Санда, с Француског.) Приказана 8. марта о. г. — Г. Тоша Јовановић, редитељ краљевског српског народног позоришта у Београду као

гост у улози Гајетана, херцега од Алерије.

| И опет мећемо глуму на страну, и још ћемо

много мање о њој говорити него о „Млетачком трговцу“, тако мало, да смо горњим речима, већ испрпили приказ о њој. Главна је ствар улога Гајетанова, у којој је београдски гост по други пут ступио пред нашу публику.

Било је то право естетично уживање, које имадосмо тог вечера. Елеганција у покрету, уз коју је као сенка прилепљено неко мажење, као ексквизитан продукт салонско-булварске навике; акцентуација у говору, изплетена специјалноаристократским пренемагањем; дресура у васпи.!

бро приказивани. — За представу овога комада спремљен је нов костим: ношња сељачка из околине Беарна у Француској.

Њено Величанство краљица благоволела, је удостојити представу својом високом посетом и изјавила је своје високо задовољство како за, приказивање главних улога (Јована и Јованке) тако и што се тиче пратње позоришнога, оркестра, поворишнога кора и диригирања капелниковог, и заповедила је, да се ово њезино 2адовољество дотичнима саопшти. Њено Величанство благоволело је походити и другу представу „Јованчиних сватова“, пратећи комад од почетка до краја, и поново се о успеху најбоље изразила.

Позориште је оба пута било добро посећено, што је знак да су „Јованчини сватови“ прошли с успехом. Управа се потрудила, да с овим певачким снагама, које има за сад на расположењу, каже —- колико се код нас може |успети пи у овој врсти уметности. До сад је, према стању и могућности, резултат био пово|љан. Управа намерава, ако јој материјалне, прилик суду допустиле, да за идућу сезону ангажује још једног певача и једну певачицу. Тако ће поступно прикупити певачког особља толико, | да може приказивати публици барем по једну | оперету у месец дана.

СЕ.

а вири

Хи И,

Пал и у навици, која ни при страсној унутрашњој узбуди не дозвољава прекомерни спољашњи израз и излив; оно чисто неспретно понашање при проналаску праве наклоности; ноншаланција у свакој околности; лакоумно пре| скакивање преко озбиљне ситуације, као накаламљено својство аристократских „лавова“; и опет здрава језгра, поштено осећање, осетљиво срце — све то у збору чини карактер херцега Гајетана, те врло пријатне појаве на позорници. У Тоши Јовановићу види се пак тај карактер не само скроз простудиран, него управо претопљен у сопствену личност, и као потпуну дцелину изнесен на позорницу, да бисмо чисто рекли, то није глумац већ баш права Фигура Сандова. А таква и треба да је глумачка уметност, | која је само на, тај начин племенита и тешка | уметност, кад свој задатак у том налази, да ожи-

по