Позориште

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Поштењаци, шаљива игра у Ф радње, написао Т. Баријер и Е. Капанди, превео Јован Хаџић, приказана на нашој позорници, у уторах 6. марта о. г.)

-_ Богат негдашњи трговац Пепоне, г. Ружић, има, две кћери на удају па нашло се и таких, који их просе; тако старију Емелину (гђа Лукићка) проси Анатол Масан, (1. Љ. Станојевић) а млађу Евђенију (гфца Л. Петровићева), просе родитељи Дифуре и Дифуревица за сина мазана, Раула (г. Барбарића.) Старија Шепонетова кћи Емелина, воли и љуби сликара Октава Делкрог, (г. Димитријевића), а млађа је још млада, те не воли још никога. Пепоне је био трговац па много шпекулира, мо са | кћеркама, особито са старијом: час би је дао

Анатолу, јер је богат, час Октаву, јер је једини наследник милионара ујака Вертилака; он поводи за оним, који је богатији и цела игра изнбси нам, како се не зна Пепоне да одлучи, ром нешто не преварише, а главно је, што Пе понету имање пропаде, те кћер Емелину даде сликару Октаву а млађу — сликару Едгару, и то сасвим изненада. -

Препоне се износи као човек грамвљив ас друге стране штедљив, јер би добро да уда кћери, а да неда много мираза, и у почетку изгледа, као да ће кћери учинити што он хоће, јер их | многом непита, већ се погађа са просиоцима; из| гледа као да ће девојке бити жртве, међутим он | страда кавна га постиже за оно, рецимо, трго| вање, удајући кћери своје, и старија кћи полази | за оног, ког воли и љуби а и млађа је осетила | наклоности према сликару Едгару. | Није Џепоне једини отац, који бира бољу | прилику, да дете удоми, има тога доста, само | што је Шепоне у томе и шпекулант, а родитељу | треба да је милија срећа детета него имање сво| је, зато и страда, Пепоне — предмет је дакле до-

бар за шаљиву игру, ам изведена је доста добро. | Приказ је ишао добро. Као иначе тако се и | у „Џоштењаци“ одликовао г. Ружић у свима Ффа| зама несталности и неодлучности шпекуланта | оца, који би и удао м неби, који би дао час | много новаца у мираз, а час трза реч и обара суму. Како то, да се негдашњи трговац онако слика“ ти даде, као што се сликао Пепонег — Кћери му, гђа Лукићка и гђца Петровићева заостале су доста иза оца; али младе су, па ће се пзвеџбати. У опће су слабо осећаја показале: млађој је мање-више и улога тако донела, али старија, | која већ зна шта је наклоност и љубав, могла

о |

док га напоследак Октав са Емелином и Баску-.

: | лико да сликај

|се осетљивијом показати а особито у призору, |где је отац не да Октаву, и у призору, кад је " Октав привидно неће, па је и не погледа; у пр|вом призору мора да превлада у ње туга и бол, а у другом се мора јавити нешто и мржње па и освете; истина писци нису дали израза тој мржњи речма, али се то мора допунити кретањем и изразом на лицу; та где је женска, да се не мисли светити, кад је драган почне занемари“ вати п презирати. — Г. Лукић и гђа Добритовићка |као муж и жена прилично се сложили и удесили, да Д:фура и Дифуревицу прикажу склад но, само је г. Лукић нешто више старачки хо| дио, правији ход и више поноситости поправиће

Дифура. ]

— бин им, г. Барбарић, добро је из-

| вео мазно и велико деришие, ма да га родитељи

жене већ. Улога сина Раула и Анатола одводе |

нас мало у свет сулудака. — Вертилак пак је > > :

| неки уображен богаташ, замишљен је и сигурно |

| премишља о милиону свом непрестанце па се

| домишља ваљда, како Ће га са собом понети |г. Динић га је веома добро схватио и приказао; | оно његово руковање и дубоко замишљено ста|јање са штапом на устима, доиста је ванредно. — | "Оликари су имали прилично посла, али не то- | | ју, колико да говореви делају. Као | „сликар и љубавник био је г. Димитријевић на, | |обичном нивоу своје вештине, а какав је био | | као трговац, рекла му је сама Емелина, да ђе. | | врло добро улогу одиграо. — Са г. Мил савље- | | вићем већ мање смо задовољни: улога Едгарева | 16 више активна, но што нам ју је могао при- | Милосављевић. Он је и иначе спори | | неодлучан и то често смета, да округло прика- | уже сваку своју улогу, а као сликар Едгар тре- | | бао је бити и живљи и веселији, озбиљан је био | | и сувише; шта више у неким моментима треба- |

| казати Г.

| ло му је мало и несташлука као онде, где је не| хотице проводамија другу Октаву, па и онде, | где се приближује другој кћери Пепонетовој. 'Г. Суботић и г. | бро Баскура п Лекардонела. |

И. Станојевић схватили су до-

6. М.

ПОЗОРИШТЕ.

| | | # (Народно позориште у Загребу.) „Нар. Нов.“ | | доносе: „6. марта имали смо у народном пово- | |ришту занимљиво вече, уметнички двобој, у ком | |је оружје била Сардуова „Федора“, ова модерна | | трагедија пуна јаких ефеката. Ко ће победитиг | |О томе је мислио и сам себе питао свак, који |

је јуче дошао у позориште. Зар дамми говоримо

о том, ко је победио; зар да повлачимо паралелу

саИВАШ КА ал А а