Позориште

ф—

=== 198 ке

зованости имало би тежити за јасном дели, а Допуштамо, да има огромне разлике међу не лутати без разборите основе, да буде чисти суставом и субвенцијом дворскога бечког и хрхрам уметности. |ватскога позоришта. али тога нам нико порећи Управитељ бечког двореког поворишта, Вил- не може нити сме, да је хрватско позориште бравдт, рече при своме наступању дужности: први хрватски народни завод, подржаван жу„Управитељу приватног позоришта, коме је на | љевима и крвавим знојем хрватскога народа, десно брига а на лево уметност, тешко је бити који има пуним правом тражити. да му тај скуидеалистом: управитељ првога (државнога)по- пи храм уметности не постане поприштем било воришта може, еме, и мора бити идеалистом, Т. ма чије спекулације и буништем туђега измета, ј. такав човек, који тежи постићи неки Нер 865 правим огледалом добра и лепа.“ па макар и он знао, да га никад не постиже.“ | Млепас.

ПР

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. | Писац нам показује дакле у својој глуми нешто

(Удадба по морању, слика из живота у 5 чи- | МО ИТ ШОН АНЕ

| Њ Парох Пахомије нема никакве улоге у глуми нова, с певањем, написло Коста Радуловић, при- | а а омије ОМА Ват не У ОРО У"

5 :амој. "леда нам, да лшао у споменуту казана у Новом Саду први шут у четвртак а 10) агледа нам, да је он уао у споменут)

~“ марта. 0. г.) слику, да нам саопшти „неке ствари, али само Први пут и оригинал, пас Ае а тв до | И, но које не стоје ни у каквој органској све па да са неким нестрпљењем очекујемо, како | ви АРА ИНИ мроанстом МАМ СИ Па ла ће се почети, како развити и свршити позори- Је У тим био на чисто пласани оно са шни приказ. ' ено види, како је непотпуна ларохова улогаји како нам се непотпуно приказује оно, што он "требало да нам он прикаже.

По наслову се даје очекивати, да читаво дело нећемоћи утицати баш пријатно, јер где је морања, Е пао не може бити пријатности. Приказ глумаца и глу | У слици овој није довољно мотивовано, зашто мица не може се по имену унапред пресудити. Милана хоће да се растави с мужем. Јесте, „по

Милана, кћи Михаила пл. Рогића, обрштара морању“ оу 5Е Владимира, ПИ АЕ у миру, силом се удала за Владимира, сина бо-|и не познаје, још га није проучила, још није ни гатог трговца Арсе Јагића и већ после три дана пробала са њиме живети; једино зато растављахоће да се развенчава. 'То јој отац њен не само |ти се што се „по морању“ удала мањи је мотив, одобрава, већ управо и наговора је, даточини |но дасе осведочила о каквим год манама наметпа и тражи, да се развенча са Владимиром. | Нутог ЈОЈ То је неприлика за Владимира, но да спромах, Арса Јагић АИ умире зато, што још више пати п то зато, што га је отац му Арса | Мусић пребацује, зашто га је женио, кад га де“ натерао, да се ожени, буне се и раденици ње-| војка није хтела, зашто је отац имао пред очима, гови. Владимир се понаша с њима човечанеки, више материјалну корист но праву срећу сина. то му набавља признања и поштовања и на- И ова смрт не може се оправдати потпуно, ма да говором Миланина брата, хусарског потпоручи- | је Арса старац, те РОСИ ИВ Но ка, који се осведочпо, да је Владимир допста ва- | Читава радња развија се врло споро и изгледа љан и карактеран, враћа се Милана мужу своме | нам више као да слушамо какву приповетку или и међу њима развија се наклоност и љубав. | роман, а не да на бини гледамо приказ. О каквом

- Ма да су сва имена и презимена у овој сли- годзаплету ни говора; интересантности врло мало.

ди из живота, српска ма да долази и српски _ Таки после представе чуо сам, да је иста мисвештеник у овој глуми, и ма да ју је и Србин сао и у роману једном од Е. Вернера (право је напшеао, опет „Удадба по морању“ није дело, име К. Бирстенбиндерова) но до данас нисам докоје може изаћи на нашу позорницу као Па тога романа, да га прегледим. Ако је тако, Мисао, растављање између мужа и жене, смемо писац не би ништа скривио, да је отворено релако примити, јер је тога доста, али раденичко као, како је „Удадба по морању“ израђена по питање нашем свету је сасвим непознато. Само туђој мисли. За цело неби био г. Радуловић први, неки п мало од Србаља знају за таке ствари,и то који је написао позоришно дело по роману или већином по имену тек, или што су читали у пр.поветци каквој.

. | . жељи, да се упознају раденичким питањима. | „У дадба по морању“ приказана је први пут