Позориште

вд

· НОВОМЕ САДУ

Јо

| УРЕЂУЈЕ

о)

ј "одани.

ме. | +47 )

1100 2566 Пан ЈИ.

У суботу 17

А.

МАРТА 1884. -—

П1

ХАЏИЋ.

=> =>

| Бо] 5.

Па Ел пр —

Излази свагда о дану сваке представе на по табака.

ПОВЕСНИЦА О ДРАМИ

(Наставак.)

Штањолска драма достиже евој вршак у пословима „Горе де Уедаз“ и „Сајдетоп де ја Ватсаз“-у 17. веку. | Драмска књижевност у Талијанаца не дође | до светског гласа као епска им. Али се ипак уз велике драматичаре других народа спомињу Гоци п Голдони као писци веселих глума, а Алфтјври п Метастасио као писци тратедија. Немачка се драма вековима развијала, по-

веку, пуског утицаја. драма развијати,

кад се опростила туђинског, особито фран7716; веку поче се немачка када се појавише драмски пе-

Ма измаку 17. века поче облађивати француска драма, коју потпомагаше Готшед. Али је! истом Лесинг почео подизати немачку народну драму оштром критиком, обарајући француске | | угледе, а утврђујући Шекспиров утицај. За. | Лесингом стигну вршак у немачкој вештини дра- | __ме Гетове п Штлерове. После. њих као вештаци те врсте вреде Хенрик Ллајст, 1) риле парцер и Фридерик Халм. трагедија много вренија него комедија; ова сеп дан-данас јако држи француских угледа.

Виљем Шекспир као драмски песник,

— Стоји за Нови бај 40, а на страну 60 новч.

Претплата се шаље администрацији „Позоришта“,

став самостална са великом муком петом у 18.

сници Хане Сагс, а доцније Андрија Гринус. ; рија Грину |

Немачка, је | —

месечно.

у матичином стану, ЧТРЕОВо Оле

УОШШТЕ,.

|накнадити. Већ се у 18. својој години ожени, али му женидба не буде сретна. Око 1586 оде у Лондон, где се састане са члановима неког глумачког друштва, са којима се још пре тога познавао, а доцније постане и деоничар код неких глумачких друштава, те се које отуда које од својих драмских послова тако помогне, да у својој вароши стече кућу и земљу. Кажу, да је заслуживао за сваки нови комад по 10 до 25 фун. стерлинга, а на годину 400 фун. ст., што чини данас око 2000 фор. Најеретније му време беше око 1597—1606, кад се „прикупљаху око њега племенити и верни приојатељи његови, особито млади лорд Саутемти (Зошћалаћоп) те га храбраху и помагаху у „његовом књижевном раду. У то доба беше Шекспир као припознати вођ на челу народне пе„снимке школе, на коју заман нападаху учени Бен Џонсн (вел Јопзоп) и присталице му. Тада, |му изиђоше на свет Хемлет (Напајећ — 1602.), краљ Лир (Џеват — 1605), Млетачки трго| ва (Метећалћ о! Уетсе — 1596), и Сан

У у летној ноћи (А. па аашитер — таоћЕ а дугваа 1993—94). Али након златнога доба, за „владе краљице Јелисавете, дође оловно доба "Јакова Т., које је он у својим сонетима жало| ено описао и које показују п његове драме | Мекбет, Отело, Цимбелина, Олуја, Јулије Це|сар, Тимон и т. д., што изиђоше 1606—1614. " Озловољен остави престоницу 1613 пили 1614,

Вилијем Шекепир (Мала ЗћаКереате, како те се врати у Стретфорд, где и умре на свом је он сам написао своје име у свом тестаменту) ро- пољском добру забављајући се својим песничдиосе 28. априла 1564. у Стретфорду, умрбо 28. ким радом. Изнајпре му је прост камен са проаприла - 1616. Како га отац рано узме из шко- | стим натписом покривао његов гроб, док му ле, да га научи каквом занату, он се слабо се на сто п педесет година након његове смрти учаше у својој младости, те то доцније хораде | не подиже народни споменик у Лондону. Нај-

па