Позориште

у 6

је још невинију, па тим

био оправданији прелаз из старог дон Цезара | на“

5 | у новог, од човека скиталице и без бриге У ог

века од карактера, који и свом непријатељу, краљу, част спасава. ['. Цветић је више био проста пропалица, проста бекрија но фина и углађена племићска распикућа и лакоуман младић, који живи од данас до сутра. Храброг заштитника нејаког Лазарила и ону борбу између племенитости и карактерности против страха од вешала, извео је г. Цветић и у целини и у појединостима вешто и лепо, ма да га је местимице глас изневерио, те му израз са усана заостао за, вештом мимиком; исто тако веома је лепо обележио и радост, што ће као племић пушкаран бити а не обешен; пред краљем се понашао доста племићски. У призору са женом био је хладнији, но што се могло очекивати по ономе, што ју је већ видео и загледао се у њу, паим покушао, да се састане с њоме, макар га пи живота стало. Додати ми је, даје потпуно сваки пут маркирао прелаз из обичног лакомисленог дон Цезара у поносног племића и великаша. Публика је вешт приказ цењеног госта знала ми могла уважити, те га и одликовала, изазивајући га таки после сваке важније сцене, а изазвала га је и на крају представе. уКивео!

Поред госта, који је једну одбољих улога изабрао, да пзађе пред нашу публику, држали се добром чланови наше дружине, који приказиваху у „дон Цезару од Базана.“ Највећу и најважнију улогу имао је г. Милосављевић, као дон Хосе

од Сантарема. У целини нас је задовољио и он, ма да му местимице препоручујемо више окретности, па и преварити, мора се човек добро подухватити, иначе неће са успехом свршити. [. Милоса-

се, као да га је прошлог пута приказао потпуније. — Г. Марковић био је као љубавник бољи него као краљ. — Маркез Монтефијор, г. Динић, пи жена му, гђа Добриновићка, држали се потпуно добро. Маска г. Динића одвела нас је мало на неко друго место, иначе приказу његовом ни да би речи. —

Гђа Рајковићка као Маритана била је добра, само |

је то кратко трајало, јер је брзо морала да пређе у плачну грофицу од Базана, коју је најбоље извела у моменту, кад краља одбија, и затим, кад се правда венчаном мужу, да је невина и да ју је дон Хосе преварио, да би он дошао до гадних својих намера. — Гђца Џетровићева од саме по себи невине улоге Лазарила направила јој дала баш целине п округлине и она ће као Лазарил моћи увек стећи симпатије, само да се још усуди сама пући, кад се већ осмелио Лазарил да испразни пушке. Остали су имали незнатне улоге, но су сви слошки прионули, да приказ „дон Цезара од База-

испадне добро и да публика задовољна иза-

ђе из позоришта, јер је тога вечера доиста ужи-

вала и уживати морала. С. М. Оз ОРИ ТЕ.

# (Народно позориште у Загребу.) „Нар. Нов.“ од 28. марта пишу: „Репризе Фредрова „СопвИпша-а Таса ћаћза“ и Естерове „Пензионаткиње“ имали су исти вањски успех; као и први пут. „Сопвшиа“ је настојањем г. Сајевића забављао опћинство од почетка до краја.

О Естеровој „ПШензионаткињи“ говорили смо иза премијере. Том смо се приликом обазрели на, њену тобожњу тенденцију, а данас нам је у кратко казати садржај те драматичне приповетчице, да задовољимо својој дужности, јер више спгурно нећемо имати прилике говорити о том најновијем продукту Еетерова пера.

Видовић (г. Савић) има кћерку Милку (гђцу Фрајденрајхову) коју је сада позвао из загребачкога пензионата, да је заручи са правником Сретићем, који се у њу већ у Загребу заљубио. Сестра Видовићева (гђа Сајевићка) има задаћу, да Милку приправи на тај „корак“ и да јој неким нејасним начином представи, како је сада за удадбу. Она је у великој неприлици, какоће то учинити и рећи, јер се нада, да седамнавестогодишња девојка из пензионата неће моћи схваћати оно, што ће јој она рећи, и да неће знати каква је дужност чека. Али се веома изненади, кад чује, да та девојчица уме у фигурама гово-

|рити о оном, штоона, стара девојка, неби умела |тако лепо казати. У том приповедању Милкину,

јер, где треба кога о РРА уверити |

вљевић је приказивао већ дон Хове-а и, чини нам У “50М властитом срцу, налази стари

да је она дозрела ружа, која се већ може истргнути и да је она зрела девојка, која се неби хтела удати без прпволе своје особне, без гласа Видовић

|злочесто деловање модерне школе, те се томе ни

|дићу ради.

| се опћинство кроз читаву

|мало не чуди „у напредном 19. веку.“ Коначно,

лакле, неће Милка да пристане на такву у удају, коју је њезин отац замислио, јер је она већ заљубљена. “Тетка јој није рекла, о ком се млаЗа мало дође и тај младић — Сретић. Милка му, наравно, полети у наручје. Међутим и провидник Истванић запросио је Милкину тетку Матилду, те се п она заручује. К томе још и слуга Тома узима собарицу Малејку, п тако се „шала“ завршује троструким браком, који су као за косе довучени на бину. Већ смо пре рекли, да о драматичкој радњи у тој шали нема ништа, те сав вањски успех може се захвалити г. Антону, који је доброга звекана Тому приказивао читавом својом комичном снагом, да ушалу емејало њему а не шали. Ми желимо Естеру у даљим радњама бољи унутарњи успех.“

Издаје управа српског народног позоришта.

а ош ЗА