Позориште
(>
51 <<
= 148 вере —
Потемкин рече писцу: више не пиши !“
Фон-Визин умре у старостиод 84 године,“
192 г., и није више ништа написао, што би се дало упоредити с том глумом. Јубилеј његов | слављен је по целој Русији.
Да прегледамо нове комаде.
У позоришној игри Островекога „Таланти и поклоники“ (таленти и поштоватељи) не опажа се онај назадак, о ком критици тако радо говоркају. Његина, млада слављена глумица у покрајинској вароши, одбија све љубавне понуде, јер љуби сиромаха ђака Мелузова, који је, уз друте науке, учи и начелима вишег „филовофског“ морала. Приближује се дан представе у њезину корист. Дулебову, да јој се бестидно удвара. Кнез јој се за то свети тим, што ставља свакојаке запреке доброј продаји улазница. Али млади бо-
„Умри, Дивишо, ајг
Мало пре тога забрани она кнезу
ницу од дрског удварања кицоша, чиновника Бакина. У последњем чину састајемо се са свима особама, које раде, на станици жељезничкој: егина с матером одлази, као што вели у Мо-
екву, али управо « Великатовим на његово добро. Мелувов дође, да се о томе својим ' очима увери. Његову „философију“ претегне "милионашко расипање. Његина хоће да се опере пред Мелузовим тиме, што му казује, да. би јој таленат у епромаштву закржљавио. Влак одлави. Бакин се презорно смеје
ваљубљеном Мелузову. „Бога ми, смешно запета смешно!“, приговара он. „Кукавипо, за крваво добијене новце научио си се радити, нудер ради! Алп он хоће још пи да воли! Каква обест! Ми невољни радници имамо својих радости, којих ви немате, до којих ви не можете допрети. Пријатељски разговори крај чашице чаја, крај стаклета пива о књигама, „којих ви не читате, о развитку знаности, које
гаташ Великатов, који је случајно ту на тргу, ви не познајете, о напретку цивилизације, која покупује улавнице за корисницу, поклони их вам је девета брига. Шта ћеш више! Ја сам наивној и неуглађеној мајци његининој, и на пак прешао, да тако кажем, у туђе царство, послетку Његини самој нуди евоју руку повле у земљу весеља, безбрижнога. гошћења, у круг представе у учтивом писму. То вече Мелугов, вееедих жена, у круг шампањца, цвећа, дракоји је к њој био позван, брани своју ЗОНЕ Ало
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. | дон Па езар је смеса од добрих и злих страна у | 1 (Дон Цезар од Базана, позоришна игра у 5 чи- човеку, премда превлађују зле стране, али не | нова, написао Диманоар, превео Н. — Прика- | зато, што је дон Цезар донста покварен и нева-
(Наставиће се.)
зана у суботу 17. марта о. г. [. Милош Цветић, редитељ краљевског српског народног шта у Београду као гост.)
Нема ваљда улоге зродније од дон Цезара, у којој би се глумац показао у свој својој вешти- | ни. Дон Цезар је личност, у којој се укрштају |
позори- |
љао, не, већ зато, што је дон Цезар лакомислен, ОНУ као и многи племићски синови, који су одгој ени у сваком добру и под неким привидно строгим на двором у почетку, У раној младости , а доцније се РАИ и изопачили, и само је остао још онај племићски понос.
људски пороци, помешани са чашћу и поште- — Колико је дон Цезар разноврстан у својој ћуди, њем, а и врлине, измешане са лакоумношћу и|у свом понашању и владању, у индивидуалнострастима. Дон Цезар је скиталица, дон Цевар | сти својој, толико га је г. Цветић више проучио, је бекрија, тако и излази први пут пред нас: | схватио и у целини га добро и вешто изнео пред избацују га из крчме; дон Цезар је распикућа, | нас. На г, Цветићу примећујемо у опште слобопа и убица, али у дон Цезара тече крв поно- дно и вешто кретање, но као дон Цезару било ситог племића, великаша, он јеи племенит, зна му је, рекли бисмо,то кретање нешто неодмерено, да брани слабијег и брани га, ма да сигурно а нештом прекомерно. Он нам је изнео дон Цеана, да га зато вешала чекају. Дон Цезар зна, зара више као лакомислена човека од почетшта је част, шта поштење им неда да се газе|ка па скоро до сраја. Ово је за прве појаове светиње; он је и одважан и храбар, неустра- ве његове потпуно добро, но доцније мора се шив, не боји се смрти, но ово је више тога ради. | лакоумље борити са чашћу, са племенитошшто се Па наживио земаљског живота; речју ћу и ова превлађивати, како би напоследак