Позориште

ки (фр ___ј |_-_____| ; ЕУ гр · . ! СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. | тровићева била је за просту девојку мало не ђ 5 | ~ Ане ~ с < о тот 6 (У понедељак 19. марта о. г. приредила кора рона) аг, Динић као брица као што треба. : | Целина је добра била. управа српског народног позоришта представу, 0д | · које је чист приж д ишао на подмиру трошкова | Ноеле» «представе у понаст. упеснинима 76 око изложбе женскиг ручниг радова, коју прире- | представи приредиле су ЕЈ чланице-одоорки. - : | Х г . пе = ћује у Новом Саду »добротворна задруга Срони- | 66 И аруге чланице „лоорошворне задруге Срп ња Новосаткиња“.) | кињ Новосаткиња“, на којој се наставила пе| |

Представа ова састојала се из песме уз свир“ омаи ПРОБА САМ. нули приказа два позоришна леда. | (Гренгоар, позоришна игра у | чину, од 45 Од чланова позоришне дружине певали су |Банвиља, превео Јован Ђорђевић. — Шоља теја,

г. Марковић, гђа 1. Лукићка, гђа 4. Милоса-

|шаљива игра у 1 чину, ес немачког превео Гига вљевићка, г. г. А. Лукић, М. Барбарић % И. Ста-

| Гершић.) Приказане 20. марта о, г. Г. Милош

нојевић, напоследак гђа М. Цветићка, чланица кра- | Цветић, редитељ краљевског српског народног љевског српског народног позоришта у Београду. | позоришта у Београду као гост у оба комада.

Песме су изведене већином добро, а најбоље | После г. Тоше Јовановића дошао је г. Ми-

је их отпевао г. Марковић и гђа, Цветићка. Т. Мар- | лош Цветић да гостује пред новосадском публи-

ковић има врло леп глас, а поред тога је доста | ком, И пред њиме је ишао добар уметнички глас

љубав | и ми се зарадовасмо од свег срца, да видимо =

и извеџбан, те је „Укор“ и „Море ми је твоја“ отпевао лепо и задовољио гледаоце. Нека тог уметника, И наша нас нада није преварила. само чува глас свој, јер рекли бисмо, да му се Шветић је на позорници уметник од главе до глас лако може покварити. Г. Цветићка је завведо- | пете; сваки покрет, сваки нагласак показује чила, да је вешта и извежбана певачица и да лако | скроз извеџбаног уметника, тако извеџбаног, да

који је у уметничкој

решава и тежи задатак, као што ЈЕ био валцер | не знам српекор глумца, га певали Г. Мар- уметности дошао до тог савршенства, до ког је

од Доницетија. Дуо, што су ковић и г. И. Станојевић, ишао је тако сладно|је дошао он, И та његова уметност показује се и тако добро, да су га певачи морали поновити у свакој улози, у сваком ниту његових улога. на бурно захтевање публике. — Гђа Милоса- | Да ли је то врлина или није 2 Врлина јесте на вљевићка и гђа Лукићка имају пријатне и миле сваки начин, ма да се уметност, као таква, не гласове, али је-гђа Милосављевићка мало неси- сме на позорници истаћи, јер нас тиме и нехогурна била. По њиховом певању онога вечера тице подсећа на оскудицу природе. Гренгоар може се надати, да ће бити обе добре певачице | мора бити само Гренгоар, и ништа више) он не у позоришној дружини, ако се само усхту веж- сме бити глумац, који приказује улогу Гренгобати пи даље у песми и певању. Г. Лукић има ара, јер у таквом случају гледаоци, па и најслабији бас одг. И. Станојевића, али се слажу. природнији, нису у стању да споје у једну хару томе, што се морају више учити певати. И у моничну целину глумца и улогу му. Они до-

гр. Барбарића је тенор слаб и неувежбан. — Од свију пијеса, које су отпеване, најслабије је ишао квартет, који се више пута преображавао у терцет пам у дујет, јер се остали мушки, гласови нису чули. |

Југ Богдана и девет Југовића приказали су у песми мушки чланови дружине заокружено: соло Југа Богдана а тако исто и кор Југа и стнова му ишао је врло добро, а још би боље испао да је музика местимице тиша опла.

Поједине песме и певање пратио је на гласовиру г. проф. Ј. Грчић и гимназиста Т. Остојић и свирачки збор пуковније Филиповићеве.

Осим овога приказана је шаљива игра „Две цедуље“. Јриказали су је Барбарић, гђца Петровићева и г. Динић. Међу њима је најбољи био г. Барбарић као прост момак. Гђца Пе-

| лазе п нехотице у тај положај, да поред Фигу| ре гледе и глумца, да поред Гренгоара гледе и | Цветића. То нам је једина ако и не мала за| мерка на игру уваженог госта нашег.

Да није г. Цветић уметник, он онда и неби био у стању своју улогу уметнички приказати; |али он јесте уметник, само. он је такав уметник, |У ком је духовна страна надвладала душевну. |Игра му је промишљена скроз, сваки покрет и | сваки нагласак прешао је пре него што је прика| зан кроз духовни, кроз умни процес његове лич| ности, а што је најглавније у приказу том, то |је, што се опажа тај процес. Ми видимо учинак |тор процеса: али узрок не доводимо из ситуа| ције и карактера његове улоге, него га доводимо | из његове личности. Да боме, да је такво при| : | казивање резултат велике студије; али онакве

в-

——__ 5