Позориште

размнелио ком немачком позоришту да да за! предетаву велику своју трагедију, па се одлучио, да је даде Франкфуртеком позоришту, као. најбољем од свију. Он рече, да Франкфурат на Мајни има три фактора, који чине, да му је по- | зориште модерном драматисти најповољније, ако. хоће да елободно иде даље путем, који је себи | одредио. Први је Фактор у томе, што Франкфурт ско позориште има управитеља, који разуме, као веома мало који, задатак и више одређење позорнице, п који је одарен веома богато свима знањима, која су потребна човеку на таквом ме сту. Осим тога његова позоришна дружина састављена је све од самих светеки образованих људи, који с вољем врше евој задатак, и с љубављу и разумевањем пепуњавају своју дужност. Друго, Франкеурат има позоришну публику, која, као што је он искусио, 6 особитим осећајем и разумевањем уме да прати песника у његовим мислима, које у делу евом износи, па шта виша и тамо, где се најтамније ствари и мисли исказују. Најпосле Франкфурат има такву позоришну критику, која је заиста схватила свој лепи задатак, који није само у томе, да изнађе и покаже погрешке каквомеделу и спеву, него да изнесе пред публику и еве особине и врлине његове. Тако чаено вођену критику не може Хајзе за доста да поштује, и тим искреније мора то евоје осећање да пзнесе навидик, штоон сам такве критике о себи самом никад не чита, него му је доста оно, што му пријатељи његови о томе доставе. Искуство у животу научило га је, да буде уздржљив у томе, а од тога имајоши ту добру корист, што са критичари- | ма, који та при том безобзирце оштро испрескачу, живи ипак вазда у доброми најбољем пријатељству.

# (Глумчева освета.) Глумац Футе путоваше једном по западној Енглеској, па беше те среће, да у некој варошици руча у некој особитој гостионици. При илаћању упита га гостионичар, како му се допада његово јело. „Ручао сам“, одговори глумац, „као нико у Енглеској“ — „И узимајући кнеза“, — примети на то гостионичар.. „Ја не изузимам никога“. — „Али ви мо- | рате изузети кнеза“, — понављаше гостионичар. „На ни самога кнеза,“ — одговори глумац љутито. Свађа поста на скоро тако жестока, да гостионичар, који уједно беше и судија у месту, поведе нашега глумца на одговор пред кнеза. „Господине Футе“, — окрете се тај часни чиновник глумцу, — „ви треба да знате, да је овде од памтивека обичај, кнеза увек изузимати, и да запамтите наше обичаје казнићемо вас са пет сахата затвора или једним шилингом глобе. Стоји вам на вољи, да бирате, што вам се допада.“ Футе виде, да нема куд, него плати глобу. Полазећи из суднице рече: , Целог свог века нисам видео већега мамлаза од овог гости-

| |

јада, тамо прочита, д

оничара, изузимајући — господина кнеза,“ и ту се поклони његовом кнежевском господеству.

# (Први пут у позоришту.) Неки трговчић из варошице у бечкој околици долази еваког месеца у Беч, да купи, што му треба за своју трговину. У свом мирном месту, а још више у Бечу, слушао је о чудесима, која се приказују у двореком позоришту, па језа то увек гледао, ла набави себи седиште, те да и то чудо од позоришта један пут види. Ал свакад беше зле среће, никако да дође до седишта. Ту скоро деси се опет у Бечу, п то са својом женом, па се сад више него икад заузе и упне, да бар сад дође до позоришта. Срећом пође му за руком, да набави себи две улазнице, за себе и за своју жену. Са највећим уживањем и пун задовољства појави се то вечеу позоришту са својом другом половином и смешкајући се одседе први чин. Кад се завеса први пут спусти, погледа на позорипну објаву и, гле, ј а се „други чин збива четири недеље доцније“. — „Но тако злосретан није нико на свету као ја“, — викну наш ожалошћени трговчић. „Хајд'мо кући!“ — Жена га погледа у чуду: „А за што да идемог“ — "аудио 2“ — одговори јој муж, — „Ево гледај! Једва и с највећом муком добавио сам улазнице. Сад смо, ето, у позоришту ! Кад, гле, беде! Читај! Ето, други чин се игра после четири недеље у Бечу !“ Жена се такођер веома расрди, што се други чин игра носле четири недеље, па пеујући оде с мужем на вечеру. Уз пут и док су вечерали заклињали су се свима свецима, да више не ће никад ни споменути позориште, а камо ли, да ће ићи и на предетаву.

# (Примање глумаца у Француза ) У Ффранцуским позориштима изван Париза одавна је заведен обичај, да публика самареши, хоће ли се неки нов глумац, или глумица, или певачица примити или не. Кадее огласи, даће пред публику изаћи такав један новајлија, да покаже шта вреди као глумац, или као певач, сваки од позоришних походилаца понеес са собом цедуљу, на којој после предетаве нашише, дал да се прими глумац или не. Ту цедуљу преда после одбору, који прикупља гласове. Последњи пут гласало се тако у великом позоришту велике и богате приморске и трговачке вароши Нанта, која је својим сардинама поплавила пола света. Кандидат беше лепа певачица Ханријета Боретијева, о којој је ваљало да донесе суд у позоришту сабрани свет. Та певачица однесе при гласању такву победу, какву скоро није нико још однео при сличном гласању . у Француској, јер од 240 особа у позоришту, само су њих 80 биле против ње. Варошки позоришни одбор наравно да је уважио ту оцену публике и одмах нохитао, да потпише уговор са уметницом.

Уа

Издаје управа српског народног позоришта.

ШТАМПАРИЈА А. МАЈЕВЕ

ТЋА У Новоме САДУ.