Позориште

Пн а

Њ –езоер У НОВОМЕ САДУ У ПЕТАК 80. НОВЕМБРА 1884, > 4 | | | пуна | а П

| „-ТОДИНА 1. • | 80] 8. |

| и С ВЛИ 4 ( |

| УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

| Малави за време бављења позоришне друживе у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је-

| дан КЕ на по табака. — Стоји ва Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

| КА мл мој

| То није ништ' до мозга твога сков: | и мноме то, што морам бити ја

| % празном том створењу лако дух | и елуга му и бич, Ја стојим ту

| ЗАРА 175 | и јемчићу му за тај смртни дуг.

| Хамлет. |__И опет, лаку ноћ. — Ако сам прек,

| Занесен! | на немилост ме милост гони тек.

Било ми куца мирно, к'о у вас, | Вло почиње, а горе остаје.

те истим здрављем евира. Нисам луд, | Још нешто, добра госпо.

птто год говорих: искушајте ме, | Ки

понов ћу еваку реч, а лудило | Теа би још о

отекакало би. Мајко, спаса вам, | Х --

са душе екин'те ласкаву ту маст, | 1

да није грех вали, мој да збори бес: | Никако то, што ћу вам рећи сад:

То рану само замазати мож', | Нек легне к вама надувени краљ,

ал трули квар, подривајући све, | уштинуће вас, рећи: бубице:

невидно кужи. Богу исповест: | 7 олудни пољуо један или два,

покајте грех, не греш'те више сад, Ј ил клетом руком да вае поташше,

не гнојте коров, да не нађика. открите њему целу ову ствар,

Опростите ми ту врлину му; | да нисам ја баш махнит озбиља,

у сухобоном, гојном добу том | но хотимице. Добро је да зна. |

врлина сама мора просит' грех, Јер где би лепа, мудра краљица |

још клањал“, пузит“, да м' угодит еме. затајла мачку, жапцу, ПИ Краљица. драгоцености такег Која би2

О, Хамлете, расцепи срце ми. | Не не, поверљивости, свести пркосећ', не отвор те кошар о кров обешен

Одбаште гору му половину нок лете тице, седте у кошар,

755 ПР Ки ен - Ко мајмун онај, што је купго ствар,

па с другом подом живте чистије. Пн а - ти

НЕ ; · па слом'те доле врат.

Сад лаку ноћ! Не лез'те к стрицу мом:

Врлину траж' те, немате ли је. Краљица.

Аждаха навика, сву ждере свест Веруј ми, ако речи ствара дах,

и нарав, ипак анђелски је враг: а живот дах, ја, жива, не дахнух, | | Допушта ношњу, рухо удеси што мени рече ти. | | и лепим нашим, добрим делима, Халлете. | | што доликује. Ноћас немојте; У Инглеску ја морам; знате већ.

тим лакше ће вам бити други пут Краљица.

уздржат' се: још лакше на даље; - Н у

јер обичај ће нарав прерушит, Ох, тако је, 1

савладат врага, истерати га Хамлет.

дивотном еилом. Опет, лаку ноћ! Печате писма; моја друга два,

И ако зажелите благослов, к'о гујама што ја им верујем,

благослов'те ме. Овог ми је жао: поруку носе, чисте мени пут, —

(показујући на Полонија) објављују нитковлук. Нека их ! |

У +