Позориште

== а И И ИН РА ЧАН ни —— — - пи НЕ

<

+ са

= 20» 1928 еф

вила се у њему од 16. сешт. до 16 окт. Бранко Рашић. Од женских примљена је 1888, где је било 15 представа п једна тђица 'Тинка Брашованова, сада удата корисница. Бавећи се дружина у Осеку, у Лукићка. доњој вароши, давала је три представе и Репертоар је приновљен овим комау горњој вароши, где је веома леп успех дима: „Стеван, последњи босански краљ“, постигнут. После тога давала је дружина трагедија у 5 чинова од Мите Поповића; у Сомбору до 15. јануара 1884 свега 51. „Удадба по морању“, елика из живота у представу и једну корисницу. Од 15. ја- 5 чинова, од Косте Радуловића; „Лазар нуара до 1. априла 1884 била је дружина Бранковић, последњи деспот српски“, трау Новоме Саду, где је дато 38 представа гедија у 5 чинова, од Мите Поповића; „Прои једна корисница. У ТЕ Саду давала је дру- водаџије,“ шаљива игра у 5 чинова, од дра жина и једну представу с певањем у корист | Милана Савића; „Фуршамболови“, позоновосадске српске женске задруге. Из Н. ришна игра у 5 чинова, од Е. Ожијера; Сада отшила је дружина у Суботицу п | „Тудвик ХЛ“, драма у 5 чинова; „Две бавила се у њој од 1. априла до 20. маја цедуље“, шаљива игра у 1 чину; „Отело“, 1884. Давано је 28 представа пједна ко- трагедија у 5 чинова, од В. Шексипра. рисница. | Од старих комада на ново су научени: Промена у представљачком особљу | „Краљевић Марко п Арапин“, „Поштењаово је: Љ. Станојевић п Св. Ђурђевић ци“, „Марки Вилмер,“ „Рукавица и лепепримљени су за чланове, а на место Ча-|за“, „Сабља Краљевића Марка“ п „Нани вића, који је морао због војничке дужно- робови“, сти истутшти, вратио се опет у дружину |

(Наставиће се.)

А А РАИ •.-о-ф-е • -

ЛИСТИЋИ.

–

СИРНИЦЕ. трчаше Мозарт на све стране, не би ли ма где (Мозарт у неприлици ) Овај велики музични Нашао каквога _милоерднога самарићана, Јеврегеније није живео у сретно доба, кад оно и компони- Јуна; али све беше узалуд, јер нико не хтеде ста средње руке може стећи по неколико трокатних | ДАТИ новаца таком несигурном занатлији, као кућа. На против он је готово непрестано био у то је уметник, па још музичар. И сами његови новчаним неприликама, тако, да се морао ИЕ аи и ако су се дивили његовим мелодицати често и првих потреба. Одмах после вен- Јама, окретоше му леђа у нужди. Најпосле, у зло чања свога са његовом Констанцом и после по- доба, смилује се на њ неки зелена, који му под беде, коју му је извојевала славна опера „От- Врло повољним условима по себе и под врло мица из сараја,“ ваљало мује путовати у Салц- велики интерес даде у зајам две хиљаде Форибурт, да тамо представи своју невесту остаре- 1ата. Но како се морао ожалостити Мозарт, кад ломе оцу. Дуго и дуго се мучио, Док је нашао " ове две хиљаде не доби, већ само хиљаду Ф0новаца за тај пут; али га зла судбина не остави Рината у готовом, а ону другу хиљаду у еспапу, ни сад на миру, јер таман да се крене на пут, И то да у чему, него све у дењковима махрама. кад, ето, од некуд некога немилосрднога пове- Како се јадник морао упреспастити, кад су му риоца, који навали на њ, да му неки део од дуга донели толике дењкове у кућу: Шта је пак са неплати, и не хтеде оставити јаднога Мозарта|тим махрамама радио, и је ли шта на њима добио, ове дотле, док му не исплати 80 Форината, што 9 томе кроника ћути, Извесно је, да се том тргому је дуговао. Ствари новчане не окретоше се Вином није обогатио; о томе нам прича сваки на боље ни онда, кад се вратио кући из Салц- листак из његова мучна живота. бурга. Осим тога и Констанца му поета болеш- | Е љива, те зло биваше све већеи веће. У очајању | Издаје управа српског народног позоришта.

“у

,

— = | =

ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА у Новоме САДУ.