Позориште
9
СЕ
чице ерпеки није знала, позове, да се улоге прими и научи. Она се позиву радо одазвала п, као што ћемо мало ниже видети, врло добро представила...
Кад је и ова незгода уклоњена била, онда сам намеру своју Ст. Шротићу саоптио, коју је он п одобрио и обећао, да ће и он припомоћи, да се ово пропзведе. За
_ тим сам горе именоване младе Србе позвао,
п њих о намери својој известио. Они су је сви одушевљено, драговољно прихватили,
Улоге су у споразуму са О. Протићем подељене, од којих је Милетина, као најглавнија, мени допала, а Протић се прими шапутања. -
Поменути млади људи, пошто су улоге своје проучили, долазили су мени, па ву се сви скупа у „башти“ вечбали, под мојим режпсовањем пробе држали п обучавали се. -
Најзад год. 1860. месеца, априла, кад је све приправљено било и кад ее мислило: е сад хајд на позорницу, појави се још једна тешкоћа, а то је: „лиценција“, коју ни сам представник, поред своје најбоље воље, није могао дати. 'Гога ради морало се у Темишвар путовати, улоге на. преглед однети, и за дозволу молити. Дозвола је, након двократног путовања у Темишвар п молакања, од врховног земаљског „правитељства“ једва једном изасланику Симићу писмено уручена.
Са дозволом у руци поведем поменуте неуке чланове са Немицом глумицом на позорницу; те тако још тога месеца иза-
ници дупком пуна била. За време представе била је така тишина, да ее свака реч представљања пи у авлији чути могла. Живили! Живио Милета! Живпла Зелида! орило се при свршетку непрекидно. —
После ове представе српске, поменута немачка позоришна дружина дала је још неколико представа, а ва тим је из Чанада отпутовала да по другим местима представља, и свакидашњи лебац заслужује. А именовани чланови српски, држећи, да су п они одласком немачког друштва своје улоге одиграли, латили се сваки свога посла, по руфету свом.
Ал судба друкчије хтеде. Као што ће се даље видети, у то доба, п у тој кући, односно дворишту, где се поменуте две српске представе одиграле, становао је тадањи „вински закупник,“ изображен п доста имућан млад човек, по имену: Карло Мај, који је пре тога имао прилике у Бечу, |Нешти, Темишвару и т, д. немачке позо|ришне предетаве гледати. Тај је изненађен био, пажљиво мотрећи тако складно и вешто одигране већ вшше пута поменуте две представе српске, представљене од чланова, | који, по његовим речима, изузимајућн Андрију Шутића, ни појма донде о позоришту имали нису. Мети Мај у своме одушевљењу дође на ту мпвао, да се рад тај настави. Тога ради, пошто је прво От. Протића посетио, дође и мепп у походе, саошити | мени мисао своју. изјавивши: „да је он |тотов 2000 Фор. словом две хиљаде Фор. уаустр. вр. на ту цел жртвовати, па да се
_Вољетво.
ђемо ми у комаду „Хајдуци“, окићени са | „гардероба“ „позорница“ „књиге“ п све дрвеним у артијама завијеним сабљама, што је за оснивање позоришта нужно напапирним калпацима пи од сукања направ- бави; па Бад се ерпска дружина еклонпи љеним димлијама, пред многобројну, из и неколико по МНЕ да представу научи, околних села сакупљену публику, те пред онда да се рад озбиљно настави, Не велим, њом одиграсмо „Хајдуке“ на највеће задо- да се представе п без опомене К. Маја не |би наставиле, али то се неда затајати, да Да је предетава ова добро одиграна п је ова дарежљива понуда све нас пзнена-
од гледалаца са допадањем примљена, доказ | Дила. је: што се на захтевање месне п стране Ја п Ст. Протић отпустимо Карла публике по други пут морало. предетав- Маја е тим, да ћемо му, пошто се о ствари љати. Том приликом и авлија је у гостио-|мало боље промпелимо, а и еа осталим
Ми