Позориште

Кикинду иде, за писту особу распита, п

= бокбеер 19. срсбљеј

представљачима посаветујемо, одеудан одговор дати.

да тим буду сви предетављачи код Ст. Протића призвани, где им је предлог Карла Маја саопштен. После подужег премишљања неки, и то: Ст. Протић, Симић, Мита Ружић, Јоца Путић, Васа Марковић, Коста Хаџић, са мном заједно, усвоје предлог и мисао Карла Маја, а остали коначно из дружине иступе. Све ово буде одмах К. Мају саопштено, а за тим и „уговор“ учињен, којим Карло Мај задржава себп право, да, почем њему није могуће као закупнику с дружином путовати, у место себе поставља заменика, као повереника свог, која ће са Ст. Протићем, као, управитељем и редитељем, дружину руководити п старати се, да дружина напредује, п да од времена на време о свему њему, као главном Фактору, извештај подноси, којом приликом означио је за таковог, неког рођака и пријатеља свог Георга, а док овај не прпспе овластио је Ст. Протића пи А. Шутића,да се о женском, а

по потреби и мушком особљу постарају.

Кад је све то тако углављено и удешено било, онда се тек појавило тштање: од куда и како ће се доћи до женског | особља. Премишљајући, сетим се ја, да! сам у Темишвару као ђак УТ. школац имао прилике видети српско позориште, у којем беше и једна Кикинђанка, именом Јеца, која је врло добро представљала и изврстан глас имала. С тога предложим, да се у

ако би је дома нашли, да се замоли, да у друштво ступи. Предлог буде усвојен, и ва мало, а кола Карла Маја стајала. су већ сцравна за путовање. На молбу да п ја са њима, пап Ст. Протић пде, примим се позива, п тако нас троје дођемо у Вел. Кикинду, да поменуту женскињу гђу Јецу потражимо.

Приспевиш у Кикинду, одседнемо у ве.

ЛИКОМ гостионику. Ту се случајно састане-

мо с Митом Марковићем, саучеником и добрим пријатељем мојим. После обичног поздрава, саопштим му пекрено цел доласка свог у Кикинду, и пошто сам му сапутнике своје приказао, запитам га, не би ли нам могао што о гђи Јеци казати. Он прихвати, да је иста у Кикинди, и да је готов у стан њен нас одвести, шта више, и сам се препоручи и замоли, да у друштво примљен буде, е обећањем, да ће се својеки заузети,да набави женских и мушких особа.

После доручковања, одосмо у пратњи Мите Марковића у стан гђе Јеце, где јен затекосмо, п изјависмо цел п намеру нашег доласка. На то ће она смешећи се одговорати :

„Фала вам, господо, што ме нисте заборавили. Радујем се, што сте ме тога ради посетили, а на против жао ми је, што се жељи вашој одазвати не могу; јер ја нисам више за позорницу. У осталом обећавам и уверавам вас, да ћу вам ја паћи особу, са којом ће те бити задовољни, и која ће хтети п'умети одазвати селпозиву вашем.“

На поновљену молбу нашу озбиљно нам рече: да у друштво ни на који начин ступити не може, ад даће обећање своје испунити. „Ни три“ — вели — „дана не ће проћи, а ви ће те имати женскињу за предузеће ваше способну, о чем ћу вас ја писмено известити,“ Опростивши се е тђом Јецом и М. Марковићем, вратимо се дома, очекујући обећање гђе Јеце. И заиста трећи дан примисмо писмо, којим нам се јавља, да је обречена женскиња у Кикинди, и готова је у друштво ступити. Ако нам је дакле воља, можемо по исту доћи.

Усљед тога одем ја опет у Кикинду, и вратим се отуд са М. Марковићем, и гђицом Драгом Поповићевом, ћерком чувеног попа Луке из Иванде, а садашњом опште уваженом глумицом п супругом омиљеног нам глумца п вештака Мите Ружића.

(Свршиће се,)

Паф ф-Ф-е--——————————

пун

>