Позориште

+ | о)

— бебе 89 ерсбљек—

њити ни у ком случају, нити на какав другијгине службе од дана кад почну у пенсиони Фонд смер употребити. |уплаћивати одређене проценте, али управни од5. 11. Ако доходак од овог Фонда не би | бор моћи ће, према снази Фонда и према заслузи био довољан за пенсије оним члановима, који појединих чланова, урачунати им и кеју од протреба да је добију, даваће се ванредне пред- шлих година.“ ставе, да се набави потребна сума за то у годишњем прорачуну. 5. 12. Кад овај Фонд порасте, те доходак _ ~ а О Е БЕЕ 7 Бр. 15. По предлогу председниковом бирају зе а на раса | а с | се за ЈЕе егиње: НЕ и во записника ови ~ у М . а . | АД, а 4 1 - Боа 5 а чланови: Ђорђе Д. Кода, Влада Стратимировић, иначе немају од чега да живе, и то: удовица та ПН ИЕ ни тв Реван до смрти или преудаје, а деца до навршене 18- | Зар НБА А 1 - И та е тога, чим стеку | Велимировић, Марко ПИ. Шилић, Петар Попадић, У = Ри Гавра Плавшић, Коста Рајић и Душан М. Јосталну заслугу, чим ступе у брак или кад умру. - 2

Управни одбор упућује се, да изврши све, што ова правила прописују.

5. 13. Овај пенсиони Фонд ступа у живот, чим достигне своту од 10.000 Фор. а. вр.

5. 14. Члановима, који су до сад елужили у српеком народном позоришту, рачунају се го-

| вановић.

Бр. 16. Пошто није више било предмета за решавање, то председник закључи седницу |екушштинску у 12 сахата у подне.

ај ф=>е———————

ЛИСТИЋИ.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

= (Прослава двадесетпетгодишњег глумовања 4. Ружића.) 21. маја о. г., на дан ев. Константина и и Јелене, навршило се 25. година, како је дика и понос наше позорнице, Димитрије Ружић, први пут ступио на ерпску позорницу у улози Ивана у „Хајдуцима“, од Ј. От. Поповића, Земун, где

се налазила позоришна дружина о ев. Конетан- |

тину и Јелени о. г., употребио је ту прилику, да прослави двадесетпетгодишњицу нашег првакауметника, који је мио и драг сваком Србину, ко зна и уме да цени позориште и позоришну уметност у нас. Споменутог дана дакле искупио се био цвет земунеког грађанства, да укаже евоје поштовање и љубав према нашем народном уметнику. Наш славом увенчани књижевник др. „ован Суботић предводио је земунске грађане и том приликом поздравио је јубилара на позорници у арени овим лепим говором :

„Овде на позорници уметности сад ће се одиграти једна сцена из живота.

Овде стоји пред вама човек из народа, који је пре 25 година из крила народа на крило уметности пао, и као питомац умјетности нов живот започео, а сад као љубимац умјетности пред народом стоји,

Кроз то је време народ свој задужио.

Срби Земуна града приступају му, да му у име једног дјела народа зајам врате,

Ја као најстарији члан овога народа на пољу јавности и умјетности изишао сам овамо, да га поздравим у име земунских Србаља, ад посредно и у име србекога народа, пошто је наде

|срећа задесила да тај дан у нашој средини проводи.

И сад се обраћам к теби заслугом увенчани брате по народу.

Немој чекати ти, а немојте чекати ни ви у мом поздраву ону силу огња, која ствара и раствара, оне дивотне боје, којом Фантазија људска пресипа слике живота, као бенгалски пламен слике умјетности,

Ја сам већ претурио зоне, у којима тај огањ гори и тај пламен букти.

Ја сад стојим као бродар, који је подобне морске појасе пребродио, и на оток стао, на ком је саграђен храм истине, а пред храмом стражари гладан разум, што пребира суштину, и слепа правда, што мери само по заслузи.

Хладан ће бити мој говор као сама истина.

Могу пак хтети само истину говорити и смем то чинити, јер те знам од првих дана, кад си у трам умјетности позоришне ступио, као чттец у цркви православној; знам те, кад си у Вуковару 1861 у ред првих бораца позорнице ступио; знам те, кад си у Загреб међу хрватсеку браћу на братској хрватској народној позорници у пуном цвету најлешше наде дошао; знам те, кад те је управа српског народног новосадског позоришта у Беч на царске позорнице послала, па си се од онуда на домаћу позорницу у Нове Сад вратио, те као адешт те умјетности пред народ изашао; знам те, како си се развијао пред очима мојима као начелника српског народног позоришног друштва и све лепшим се |зрацима и све милијим цвећем из врта Талије

ис